Bacati drvlje i kamenje

 

Kad se neko za nešto oštro osuđuje, kad ga žestoko napadaju, obično se kaže da bacaju drvlje i kamenje (na njega). U rečnicima srpskog jezika taj frazem zabeležen je u kombinaciji sa različitim glagolima, ali uvek sa istim značenjem: „oštro, žestoko napadati, osuđivati nekoga”. Tako se kaže: bacati (ili dići, osuti, sipati) drvlje i kamenje (na nekoga).

Frazem bacati drvlje i kamenje (ili samo kamenje), u toj ili u drugim glagolskim vezama, potekao je iz jednog davnog običaja, koji je bio poznat još u starom veku. To je bilo kamenovanje krivaca, teška i sramotna smrtna kazna, primenjivana još kod Egipćana, Persijanaca, Jevreja, Grka, Rimljana, Gala i drugih starih naroda. Na taj način su se kažnjavali najteži prestupnici: ubice roditelja, izdajnici države, bogohulnici i preljubnici. Postojao je i ustaljeni ritual kamenovanja. Osuđenoga su obično, pod stražom i u pratnji razjarene gomile, terali izvan grada do mesta izvršenja kazne. Samo gonjenje iz grada simbolizovalo je izgon krivca iz zajednice o koju se ogrešio. Tu, na mestu izvršenja, svi prisutni bacali su na njega kamenje (a sudeći po frazemu, i drvlje i druge čvrste predmete) sve dok osuđenik ne bi u mukama izdahnuo. Zatim bi se svi, moralno rasterećeni, vraćali kući, dok se gomila pod kojom je ležao osuđenik smatrala mestom prokletstva.

Na osnovu toga običaja, koji je nekada postojao i kod nas, stvoren je u srpskom jeziku ustaljeni izraz bacati drvlje i kamenje (na nekoga), kao i drugi slični njemu, sa već pomenutim značenjem: „oštro, žestoko napadati, osuđivati nekoga”.