Baronisati

 

Izraz baronisati upotrebljava se u značenju: „mnogo, preterano lagati”, „preuveličavati doživljaje” i sl. Vezan je za nemačkog barona Karla Fridriha Hijeronima fon Minhauzena, najvećeg lažova svih vremena. On nije izmišljeni književni lik, kako bi se to na osnovu priča vezanih za njega moglo pretpostaviti, već stvarna ličnost, čovek koji je živeo u XVIII veku – tačnije, od 1720. do 1797. godine. Baron Minhauzen je sa nepunih dvadeset godina, željan avantura, pristupio ruskoj vojsci, sa kojom se borio protiv Turaka. Zapamćen je po tome što je po povratku iz Rusije izmišljao neverovatne priče o svojim avanturama, podvizima i junaštvu. Od mita do literarnog lika, baron Minhauzen je osoba koju svi pamte, avanturista, vojnik i glasoviti lažov svetske književnosti.

Po povratku u rodni Bodenverder, izmišljao je priče o svom velikom junaštvu i pričao o neverovatnim avanturama koje je, navodno, doživeo tokom boravka u Rusiji. A baron Minhauzen, koji se borio protiv Turaka i lovio po ruskim šumama, umeo je tako lepo da priča i da priče doteruje, da njegovi slušaoci nisu mogli da poveruju rođenim ušima. Pa ipak, svi su se pravili kao da nimalo ne sumnjaju u njegove izmišljotine i molili ga da uvek priča sve nove i nove pustolovine. Uz piće je pripovedao najneobičnije zgode i nezgode sa svojih putovanja, i one koje je video i one za koje je čuo, ali ponajviše one koje su oblikovali njegova bogata mašta i veliki pripovedački dar. Sve te doživljaje i podvige vezao je za svoje ime, za svoje iskustvo, za svoje junaštvo i domišljatost, kao da su se njemu, baš njemu dogodili i, naravno, sve ih obogatio neverovatnim pripovedačkim šarmom i maštom kakva se retko susreće u životu i literaturi. Tako je, svojim pričama, ne samo uveseljavao svoje slušaoce, prijatelje i goste u svom dvorcu, nego je tim pričama i, očito namernim preterivanjem preko svih granica verovatnog i mogućeg, zatvarao usta svim onim lovačkim, ratničkim i pustolovnim razmetljivcima kojih ima posvuda i u svim vremenima.

Priče barona Minhauzena, najslavnijeg lažova svih vremena, izdavane su mnogo puta na velikom broju svetskih jezika. Njegove maštarije ovekovečili su mnogi, a među prvima je to uradio Gotfrid August Birger (1747–1794), danas široj javnosti poznat samo kao najčuveniji i najbolji Minhauzenov „literarni otac”, a u svoje doba ugledni i veoma popularni nemački pesnik. On je, kako se to može videti po godinama u kojima je živeo, bio Minhauzenov savremenik. Birgerova knjiga Pustolovine barona Minhauzena objavljena je prvi put 1786. i otada je, za više od dve stotine godina, doživela niz izdanja, priređivanja, ponovnih prepričavanja i prerađivanja, ali je sve vreme ostajala jednako zanimljiva najširem krugu čitalaca. To je velikog nemačkog lažova i njegove velike lagarije, kako neki vole da imenuju Minhauzena i njegova pripovedanja, učinilo veoma omiljenim književnim likom širom sveta, a knjigu o njegovim zgodama jednom od najčitanijih u toj vrsti literature. I ne samo to, ime Minhauzen postalo je svugde u svetu sinonim za lažljivca ili, kako se to eufemistično kaže, za čoveka retko bujne mašte.

Priče o njemu i njegovim avanturama uveseljavaju čitaoce širom sveta. Negde će se njegove avanture danas nazvati „veselim”, negde „čudnovatim”, negde „neobičnim”, ali kad ih je Birger prvi put objavio puni naslov knjige bio je: „Čudnovata putovanja morem i kopnom, ratni pohodi i vesele pustolovine barona Minhauzena kako ih uz bocu sam običava pripovedati u krugu svojih prijatelja”. Zapravo je tim i tako dugim naslovom sve rečeno i o knjizi i o najvećem lažovu svetske književnosti.

Izvanredna mašta i dar za pripovedanje učinili su barona Minhauzena svetski poznatim, a njegova plemićka titula i njegovo prezime ostali su zauvek u jeziku kao oznaka za „čoveka koji priča o neverovatnim, izmišljenim događajima i preuveličanim (sopstvenim) podvizima”, „velikog lažova”, „čoveka bujne mašte” i sl. Tako kad se danas kaže za nekoga „priča kao Minhauzen” ili „pusti ga, baroniše” i sl., to znači da neko naveliko izmišlja i laže ili barem da ima izuzetno živu maštu.