Dan D

 

To je jedan od retkih frazema koji se veoma često upotrebljava u različitim značenjima, što nije baš svojstveno frazeologizmima. Da bi se odgovorilo na pitanje šta je to dan D, kako je nastao taj izraz i koje mu je izvorno značenje, potrebno je vratiti se mnogo godina, i decenija, unatrag, u vreme Drugog svetskog rata, kada je nacistička nemačka vojska držala pod okupacijom gotovo celu Evropu. Izgubivši dve presudne bitke protiv Crvene armije na istoku, pod Staljingradom (u zimu 1942) i kod Kurska (u leto 1943), Hitlerova ratna mašinerija bila je ozbiljno uzdrmana. U tom trenutku trebalo joj je zadati odlučujući udarac i na Zapadnom frontu, pa su Saveznici (anglo-američke oružane snage, uz pomoć francuskog pokreta otpora) planirali i izveli veliku desantnu operaciju u Normandiji (od 6. juna do 30. avgusta 1944). To je bila dotad najveća desantna operacija u istoriji ratova i u njoj je sudelovalo 39 savezničkih divizija, blizu 12000 aviona, 4500 tenkova, 5000 brodova i oko 4000 manjih barki i drugih pomorskih transportnih sredstava. Samo se po sebi razume da su se pripreme za tako veliku i važnu vojnu operaciju morale vršiti u strogoj tajnosti. Stoga je dan početka invazije (6. jun 1944) označavan šifrom D, što, u stvari, znači „dan” (engleski day). Sat je označavan sa H (od engleskog hour, što znači „čas, sat”). Svi ostali dani i sati, pre i posle toga, označavani su sa D +, D − i H +, H −.

Tako je u engleskom jeziku nastao izraz D-day (čita se: „di dej”), ili, u prevodu na srpski, dan D („dan de”). Njime se u početku označavao samo datum savezničkog iskrcavanja u Francuskoj, 6. jun 1944. godine. Kasnije je taj izraz dobio opšte značenje i danas se upotrebljava, najčešće u štampi i političkom jeziku, kao oznaka za važan, značajan, presudan dan (datum), dan odluke, dan kada se očekuje neki veliki preokret, a potom i težak, dramatičan dan i sl.