Dragi kamen

 

Izraz dragi kamen, kao i nekoliko drugih izraza (isti aršin, na istoj deredži, plakati kao godina), po svome se nastanku razlikuje od većine ustaljenih izraza koji su ovde objašnjeni. On nije preuzet ni iz Biblije, ni iz grčkih mitova i legendi, niti je nastao u literaturi ili u određenim životnim okolnostima; nije vezan ni za određene istorijske događaje i ličnosti, narodna verovanja ili praznoverice. Nastao je tako što se u njemu sačuvalo staro značenje prideva drag, koje se, osim u okamenjenim izrazima i nekim izvedenim rečima, u savremenom srpskom jeziku uglavnom ne može više sresti.

Kad se danas kaže drag, obično se misli na nešto što se voli, prema čemu se oseća ljubav ili naklonost. Taj pridev može značiti i ljubak, dražestan, mio, ili dobar, pažljiv, ili prijatan, ugodan, ili prijateljski, srdačan, pa i ljubazan i sl. Ali nijedno od tih značenja ne odgovara značenju prideva drag u izrazu dragi kamen. Svi, naime, dobro znaju da je dragi kamen (ukrasni mineral koji se upotrebljava u izradi nakita), u stvari, „skupocen, skup (kamen)”, odnosno da je „velike vrednosti”, „dragocen” i sl. Zato se i kaže za nešto što ima previsoku cenu da je „skupo kao dragi kamen”.

To značenje prideva drag navedeno je u Rečniku Matice srpske tek na četvrtom mestu, i to samo u okamenjenim izrazima dragi kamen i draga kovina, uz tumačenje: „koji mnogo vredi, kome je velika vrednost, dragocen, skupocen”. U Rečniku SANU takvo je značenje obeleženo kao zastarelo, što je potpuno tačno.

Nekada, međutim, nije bilo tako. Pridev drag, u značenju „skup”, „skupocen”, upotrebljavao se često. O tome svedoče brojni primeri u velikom Rječniku JAZU, gde, pored ostalog, piše:

„DRAG, adj., dva su glavna značenja kao što su i u latinskom i u germanskijem jezicima (isporedi njem. teuer, engl. dear itd.), jedno: koji mnogo vrijedi (objektivno), a drugo: koga drugi ljubi (subjektivno); uopće se misli da je prvo starije, te da je od njega postalo drugo.”

Danas se u onom prvom, starijem značenju pridev drag više ne upotrebljava, osim u retkim slučajevima, među kojima je i izraz dragi kamen.

Treba još reći da je od prideva drag, u značenju „skupocen”, „skup”, načinjeno, i još je u upotrebi, nekoliko poznatih reči, kao što su dragulj („dragi kamen”), draguljar („zanatlija koji izrađuje nakit i druge ukrasne predmete od dragog kamenja i skupocenih metala” i „onaj koji prodaje takve predmete”), zatim draguljarnica („radnja gde se prodaju dragulji”, bilo da je to „drago kamenje”: dijamanti, briljanti, rubini, safiri i sl., ili „dragi metali”: srebro, zlato, platina, ili uopšte dragoceni predmeti, kao što su biseri), pa onda draguljarstvo, draguljarski (proizvodi) itd.

U nekim drugim slovenskim jezicima, za razliku od srpskog, to se značenje dobro sačuvalo do danas. Tako se, na primer, „skupo” na slovenačkom kaže drago. I u ruskom jeziku dorogoi (čita se: „daragoj”), pored „ceniti”, znači – „skup”. Kod nas, kako se moglo videti, ono se zadržalo samo u navedenim rečima, izvedenicama, i u okamenjenim izrazima. Zato se i kaže dragi kamen umesto skupoceni kamen ili nekako drugačije.