Ni za jotu – zašto se kaže

 

Kad se kaže da neko neće da popusti, ili odstupi od svog stava ni za jotu, onda to znači da nije spreman ni na kakve ustupke, tj. da neće od svojih principa, zahteva i sl. da ustukne nimalo, ni u najmanjoj meri.

Zašto je taj izraz vezan upravo za reč jota i šta ona, zapravo, znači?

Jota je naziv za deveto slovo u grčkom alfabetu, koje odgovara srpskom latiničkom i ćiriličkom i. Kod nas se, opet, jotom naziva i slovo j – otuda izraz jotovanje – ali to nema nikakve veze sa frazeologizmom ni za jotu. Taj frazem oslonjen je na grčku jotu, koja se ponekad piše i kao crtica (kvačica) ispod slova alfa, omega i eta (dugo a, o i e). Jota u tom položaju ne utiče na izgovor, ali ima značaja za upućivanje na određene gramatičke oblike, pa se njeno izostavljanje, po pravilu, ne dopušta.

Kao mali, sitan znak, to grčko slovo kasnije je, u prenesenom smislu, počelo da označava nešto sasvim malo, neku sitnicu uopšte. Otuda i izraz ni za jotu znači: „ni za najmanju sitnicu”, „ni u najmanjoj meri”, „nimalo”, „nikako”. Tako je u ovom primeru iz Matešićevog Frazeološkog rječnika: „Taj je Nacrt jednoglasno usvojila skupština NSH, ocjenjujući da u pitanjima koja zadiru u suštinu, NSH ne smije odstupiti ni za jotu, ni dopustiti nadglasavanje…”

Isto značenje ima taj izraz i u drugoj svojoj verziji, ni (jedne) jote, kao u primeru iz Rečnika Matice srpske: „Ne bi za monarhizam žrtvovao ni jedne jote.”

U svakom slučaju, dakle, jota označava nešto malo, sitno. Zašto je to tako – već je objašnjeno.

Treba još reći da je frazem ni za jotu, ili, u drugoj verziji, ni (jedne) jote, prenesen u običan govor i savremeni književni jezik iz Biblije. U Jevanđelju po Mateju, na mestu gde se govori o Isusovim propovedima narodu Galileje i drugih krajeva, stoji i ova njegova poruka:

„Nemojte misliti da sam došao ukinuti zakon i proroke. Ne dođoh da ih ukinem, već da ih ostvarim.
Jer, zaista, kažem vam, dok postoji nebo i zemlja, ni jedna jota, ni jedna kovrčica slova iz zakona sigurno neće nestati, a da se ne ostvari.”

Vuk Karadžić je, u svom prevodu Novog zaveta, to mesto preneo drukčije:

„Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona, dok se sve ne izvrši.”

Tu je umesto jote, kako je u grčkom izvorniku, upotrebljena reč slovce, a zatim i titla, što i odgovara smislu te reči u datom kontekstu. Pa ipak, Vuk nije morao tako postupiti, bez obzira na njegovo nastojanje da bude što jasniji i čitaocu što bliži. Jer, i izraz ni za jotu dovoljno je već poznat i ustaljen u srpskom jeziku da mu svaki čitalac Biblije, ili kakvog drugog teksta u kojem se javlja, može dokučiti značenje.

 

Literatura:

• Milan Šipka, Zašto se kaže, šesto izdanje, Novi Sad: Prometej, 2010