Slepi putnik – zašto se kaže


Među brojnim ustaljenim izrazima sa odredbom slep (ijekavski slijep), kao što su slepa poslušnost, slepa sreća, slepa ulica, slepi kolosek, slepi metak, slepi miš, slepi prozor, slepi slučaj, slepi fenjer, slepo kuče, slepo oko, slepo oružje, slepo pismo, slepo crevo i sl., najzagonetniji je i najzanimljiviji slepi putnik. Značenje tog frazema jasno je gotovo svakom izvornom govorniku srpskog jezika, pogotovo obrazovanom, a zabeleženo je i u Rečniku Matice srpske, gde među izrazima navedenim uz reč slep stoji: „slepi putnik onaj koji putuje vozom ili brodom bez vozne karte”. Isto je, i još kraće, objašnjenje i u Matešićevom Frazeološkom rječniku: „slijepi putnik putnik bez vozne karte”.

Ni u jednom od tih rečnika, međutim, kao, uostalom, ni u mnogim drugim, uključujući i etimološke, nije objašnjeno kako je frazem slepi putnik nastao i zašto se putnik bez karte naziva upravo tako, a ne nekako drukčije.

Od velikih jezika iz kojih smo mogli preuzeti taj frazem jedino se u nemačkom kaže isto kao kod nas: blinder Passagier, doslovno: „slepi putnik”. U engleskom je drukčije: stowaway, u slobodnijem prevodu: „tajno utovareni”, „sklonjeni”, „onaj koji se provlači”. U ruskom je, opet, заяц – „zec”. (Rusi imaju i širi izraz: ехать зайцем, što znači: „putovati kao slepi putnik”.) U francuskom je: voyageur en contrebande – „krijumčareni putnik”, u italijanskom: passeggero clandestino – „tajni putnik” itd.

Po svemu tome može se zaključiti da smo frazem slepi putnik, najverovatnije, primili iz nemačkog jezika, i to doslovnim prevođenjem (kao kalk). Da li su ga Nemci prethodno preuzeli iz holandskog ili švedskog, gde takođe postoji, nije toliko važno, bar ne za ovu priliku. Važnije je da se utvrdi zašto je putnik bez karte u nemačkom (ili holandskom, švedskom – svejedno) nazvan upravo tako – slepi putnik (izvorno: blinder Passagier).

Moguće su dve pretpostavke, koje inače kolaju u laičkim, pa i stručnim krugovima: 1. da je nekad postojao pomorski propis, ili bar uobičajena praksa, da se slepi ljudi prevoze brodovima besplatno, bez vozne karte i 2. da su se krijumčareni putnici, tj. putnici bez vozne karte, skrivali po mračnim ćoškovima palube ili potpalublja brodova na koje su se tajno ukrcavali, pa su onda, kad ih otkriju i izvuku iz tame, bivali zaslepljeni žarkom svetlošću i tako ostajali izvesno vreme slepi.

Bez obzira na to što će se ta objašnjenja nekome učiniti uverljivim, ona nisu potkrepljena nikakvim dokazima, pa se mogu uzeti samo kao zanimljive pretpostavke. Nigde, naime, u pomorskom pravu nije postojao propis po kojem bi slepi ljudi imali pravo na besplatan prevoz, kao što nigde još nije otkriven neki zapis koji bi svedočio da je postojala makar uobičajena praksa u tom smislu. Drugo objašnjenje, opet, zvuči suviše maštovito i nategnuto da bi se moglo prihvatiti bez čvršćih dokaza. Zato je teško poverovati da je frazem slepi putnik nastao na taj način. Mnogo je verovatnije lingvističko objašnjenje, do kojeg se dolazi analizom značenja nemačkog prideva blind, kao odredbenog dela izraza blinder Passagier.

Prema iscrpnom i pouzdanom Ristić–Kangrginom Enciklopedijskom nemačko-srpskohrvatskom rečniku (Beograd, 1936), taj pridev u nemačkom, pored osnovnog značenja: „slep”, „onaj koji ne vidi”, ima još nekoliko značenja, od kojih je za objašnjenje frazema o kojem je ovde reč posebno zanimljivo ono navedeno u tačkama 2, 4. i 5. Po tome blind može značiti i „zaklonjen”, „nevidljiv”, „prikriven” i sl. Ta značenja ilustrovana su i konkretnim primerima: blinde Kappe – „volšebna kapa, kapa koja čini nevidljivim”, ili blinde Gräben – „zaklonjeni (prikriveni) rovovi”, ili blinde Klippen – „grebeni (i stene) pod vodom”, dakle: „skriveni grebeni”. I kod nas, stakloresci upotrebljavaju germanizam blind-ram za okvir na kojem se zateže platno, a koji je iza platna, dakle nevidljiv. Isto tako imamo izraz slepi pod, jer se ne vide daske kad se odozgo stavi parket.

Već na osnovu tih primera može se sa velikom dozom sigurnosti zaključiti da je, sa osloncem na takvo značenje nemačkog prideva blind, nastao, pored drugih, već pomenutih, i ustaljeni izraz blinder Passagier – „slepi putnik”.

Slepi putnik, dakle, znači izvorno: „nevidljivi, prikriveni, skriveni putnik”, „putnik koji se skriva” (najčešće na brodu, ali i u vozu ili nekom drugom prevoznom sredstvu).

Nakon svega može se reći da je objašnjenje jednostavno. Frazem slepi putnik (izvorno: blinder Passagier) nastao je u nemačkom (a pre toga, možda, i u holandskom ili švedskom), pa je potom sa već ustaljenim značenjem kao prevedenica (kalk) prenesen i u srpski jezik. Od nas, ili direktno iz nemačkog, primili su taj izraz i Slovenci, kod kojih takođe postoji frazem slepi putnik.


Literatura:
• Milan Šipka, Zašto se kaže, šesto izdanje, Novi Sad: Prometej, 2010