Solomonsko rešenje – zašto se kaže


Mudro, dovitljivo i pravedno rešenje nekog problema ili spora obično se naziva solomonsko. Pored izraza solomonsko rešenje, često se koriste i izrazi solomonska odluka, solomonska presuda. Svi ti izrazi, koji upućuju na mudrost i domišljatost, vezani su za ime jevrejskog kralja Solomona, vladara Izraela od 971. pre n. e. do 931. pre n. e. Iako je po uspešnosti spoljne politike zaostajao za svojim ocem, kraljem Davidom, povoljnim savezima uspeo je da održi mir sa susedima, što mu je omogućilo da se posveti unutrašnjem jačanju jevrejske države. Otvorio je prostore razvoju prosvete i kulture, naročito istočnjačke, izgradio veliku palatu (Solomonov hram) u Jerusalimu, a sam grad opasao neprobojnim odbrambenim zidom. I druge je gradove u zemlji utvrdio i zaštitio od upada neprijetelja. Zbog toga je bio prisiljen da udari teške namete na narod. Osim stanovnika Jerusalima i pripadnika plemena Juda, svi ostali podanici morali su plaćati velike poreze ili odlaziti na prinudni rad na Solomonovim građevinama. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo i otpor naroda, pa je posle njegove smrti došlo do raspada jedinstvene jevrejske države. Uprkos svemu tome kralj Solomon je ostao zapamćen kao uspešan i mudar vladalac. Pripisuju mu se mnoga velika dela, pored ostalih i čuvena Pesma nad pesmama, Propovednik, Poslovice i dr.

Prema legendi, Solomon je bio obdaren izuzetnom mudrošću koju je dobio od Boga. U samoj Bibliji (u Starom zavetu) govori se o tome kako je Solomon postao mudrac. Kada je stupio na presto, on se obratio Bogu, koji mu se javio u snu, sa molbom da mu podari pronicljivo srce da može razlikovati dobro od zla i pravedno suditi narodu. Bog mu je dao mudro i razumno srce i tako je kralj Solomon postao obdaren božanskom mudrošću, koju je ubrzo pokazao presuđujući u jednom teškom sporu između dve žene koje su mu se obratile. Naime, obe žene su tvrdile da su majke istog deteta, međusobno su se optuživale i prepirale pred kraljem dok nije naredio da donesu mač i raseku dete napola, kad se već dve žene ne mogu sporazumeti čije je. Tada je prava majka rekla da se odriče deteta, kako bi ostalo živo, i da ga daje ženi koja laže. Druga žena je, međutim, pristala da se dete raseče napola. Tako je kralj Solomon shvatio ko je prava majka i njoj dao dete.

Oko Solomonovog imena stvorene su kasnije i mnoge druge legende, koje govore o njegovoj moći nad duhovima, domišljatosti, pravednosti, sveznanju i izuzetnoj mudrosti, zbog čega su ga zvali i Solomon Premudri. Ipak, njegovo ime danas se najčešće pominje u izrazima solomonsko rešenje, solomonska odluka, solomonski sud, odnosno solomonska presuda.


Literatura:
• Milan Šipka, Zašto se kaže, šesto izdanje, Novi Sad: Prometej, 2010