harmonija (grčki harmonía):
1) sklad delova neke celine, usklađenost;
2) u muzici: skladno zvučanje istovremenih tonova, blagoglasje, blagozvučnost;
3) u muzici: vertikalna akordska struktura muzičkog dela, jedan od tri osnovna elementa muzike, uz melodiju i ritam;
4) sloga, saglasnost, podudaranje (živeti u harmoniji).