Zašto se kaže

 

Jezikom se svakodnevno služimo, govorimo ili pišemo. Ali o jeziku retko kad i – razmišljamo. Upotrebljavamo tako neke reči i izraze i znamo dobro šta oni danas znače. A ne pada nam ni na pamet da se zapitamo zašto se baš tako kaže ili kako su te reči i izrazi nastali. Kad, recimo, neko o nečemu pojma nema, kažemo da su to za njega španska sela. A pri tom, eto, ni sami pojma nemamo odakle nam taj izraz. Kao i mnogi drugi slični njemu.

Ustaljenih spojeva reči, koji imaju i ustaljena, po pravilu prenesena značenja, ima u srpskom jeziku mnogo, bar deset-petnaest hiljada. Takvi spojevi reči se u nauci o jeziku nazivaju frazeologizmima ili frazemima.

Ima ustaljenih izraza čije se značenje i poreklo samo po sebi kazuje, koji su savršeno jasni, očigledni. Jasno je, na primer, zašto se kaže pasti s konja na magarca, odnosno sa sedla na samar. Svako zna da je bolje biti na konju i u sedlu nego na magarcu i drvenom samaru. Stoga taj frazem i znači: „doći, pasti, srozati se s boljeg položaja na gori”. Isto je tako više nego jasno zašto se kaže praviti od muve medveda (ili slona, konja, vola i sl.), sa značenjem: „previše uveličavati nešto neznatno, beznačajno”, „preterivati”, ili jednim udarcem ubiti dve muve, odnosno jednim hicem (ili jednim metkom) ubiti dva zeca, što znači: „jednim postupkom (potezom) postići dvostruk uspeh, dve koristi”, „najednom obaviti dva posla” itd. О poreklu takvih frazema nema potrebe da se piše.

Ima, međutim, frazema čije se poreklo može objasniti i shvatiti, ali samo ako se znaju okolnosti u kojima su nastali. Jer, oni imaju svoje korene u grčkoj i rimskoj mitologiji, ili u Bibliji, ili u narodnim predanjima, verovanjima i praznovericama, ili u književnosti, istoriji, tehnici, u različitim, manje poznatim životnim situacijama itd. Na ovim stranicama objašnjava se poreklo i značenje upravo takvih frazema.

 

Literatura:

• Milan Šipka, Zašto se kaže, šesto izdanje, Novi Sad: Prometej, 2010