Piše se beščastan.
U toj reči izvršene su dve glasovne promene. Prvo je jednačenjem suglasnika po zvučnosti od bezčastan dobijeno besčastan (zvučno z ispred bezvučnog č prelazi u svoj bezvučni parnjak s). Zatim je došlo do jednačenja suglasnika po mestu tvorbe (s ispred č prelazi u š), čime je dobijeno beščastan.