disjunktivan, -vna, -vno (srednjovekovni latinski disiunctivus):
1) u logici: koji povezuje dve međusobno oprečne i isključujuće alternative, postavke; suprotan, oprečan (disjunktivni sud, disjunktivni zaključak, disjunktivni pojmovi);
2) u lingvistici: koji sadrži dve mogućnosti koje isključuju jedna drugu, rastavni; koji ukazuje na takav odnos (disjunktivne rečenice – rastavne rečenice (one koje kazuju radnje od kojih se samo jedna može dogoditi, pre svega s veznikom ili)).