idila – značenje

 

idila (latinski idyllium od grčkog eidýllion):

1) u književnosti: pesma koja prikazuje prirodan, spokojan i srećan život ljudi u prirodi (seljaka, pastira i ribara); nastala je u staroj Grčkoj, a najznačajniji pesnici su bili Teokrit (među Grcima) i Vergilije (među Rimljanima);

2) figurativno: skladan život, ispunjen spokojstvom, nežnošću, ljubavlju, zadovoljstvom i srećom;

3) u likovnoj umetnosti: umetnička slika koja prikazuje spokojan i srećan život u prirodi;

4) u muzici: instrumentalna kompozicija u idiličnom duhu.

 

idiličan – koji je u duhu idile, savršeno miran, bezazlen, nežan, bezbrižan; ulepšan.

 

idilizacija – predstavljanje čega u najlepšem svetlu, prikazivanje čega kao idile; ulepšavanje.