kongruentan, -tna, -tno (latinski congruens):
1) koji se slaže, saglasan, jednak, podudaran;
2) u lingvistici: koji se u sintagmi ili rečenici slaže s drugom samostalno upotrebljenom rečju (npr. pridev s imenicom).
kongruentan, -tna, -tno (latinski congruens):
1) koji se slaže, saglasan, jednak, podudaran;
2) u lingvistici: koji se u sintagmi ili rečenici slaže s drugom samostalno upotrebljenom rečju (npr. pridev s imenicom).