sinkopa (grčki synkopē):
1) u lingvistici: izostavljanje glasa ili sloga u sredini reči;
2) u muzici: prekid u pravilnom naglašavanju jedinica takta, spajanje u jedan ton slabog dela takta s jakim; upotrebljava se naročito u džezu;
3) u medicini: iznenadan, kratkotrajan gubitak svesti; nagla prolazna nesvestica zbog poremećaja krvnog toka u mozgu ili zbog srčanih smetnji.