superlativ (kasnolatinski superlativus):
1) u lingvistici: drugi stepen poređenja opisnih prideva i nekih priloga, npr. najlakši, najnoviji;
2) figurativno: ono što je u svome razvitku dostiglo najviši stepen.
superlativ (kasnolatinski superlativus):
1) u lingvistici: drugi stepen poređenja opisnih prideva i nekih priloga, npr. najlakši, najnoviji;
2) figurativno: ono što je u svome razvitku dostiglo najviši stepen.