tabu (engleski taboo):
1. u antropologiji: zabrana da se dodiruju, gledaju ili pominju posvećene osobe ili predmeti, neprikosnovenost; verska zabrana, nepovredivost nečega, za čije se narušavanje veruje da će izazvati kaznu od strane natprirodnih sila;
2. uopšte apsolutna zabrana, ono o čemu se ne sme ni raspravljati; nepisano društveno pravilo kojim se zabranjuje da se govori ili raspravlja o određenim pitanjima;
3. (u atributskoj službi) u koji se ne sme zadirati, neprikosnoven (npr. tabu tema).