Jedno od najstarijih i najvećih božanstava u Rimu i Lacijumu, bog svih prolaza, javnih kapija i kućnih vrata. Pred kraj republikanskog perioda zaboravljene su Janusove prvobitne funkcije; s vremenom on postaje čuvar sveta i celog kosmosa, svestvoritelj, otac bogova i ljudi (Ianus Pater).
U pradavna vremena Janus je vladao Janikulom. Kada je Saturn, koga je progonio Jupiter, doplovio do Lacijuma, Janus ga je srdačno primio i prepustio mu vlast nad Kapitolom. Oni su vladali Lacijumom u zlatno doba, u vreme kad nije bilo ratova i kad su se ljudi uzajamno voleli i poštovali. Janus je domorocima dao zakone, naučio ih brodogradnji, gajenju žitarica, podizanju kuća i kovanju novca. Neki kažu da se Janus doselio u Lacijum iz Tesalije i da je sa sobom doveo svoju sestru i suprugu Kamisu ili Kamasenu, koja mu je rodila dvoje dece. Kasnije se zaljubio u boginju Kardeju, kojoj je podario vlast nad šarkama svih vrata, kao i beli glog, koji odbija zle demone. Drugi pripovedaju da je Janus bio suprug nimfe Juturne i Fonsov otac ili da mu je supruga bila boginja Venilija, koja mu je rodila kćerku Kanentu. Posle smrti, Janus je divinizovan. Kao božanstvo spasao je Rim od Sabinjana. Kad je Tarpeja sabinjanskom kralju predala Kapitol i kad je neprijatelj već navaljivao na njegove kapije, Janus je otvorio izvor vruće sumporovite vode, koji je Sabinjane naterao u bekstvo. Da bi u svakom času obezbedili Janusovu pomoć, Rimljani su prilikom ratnih pohoda uvek otvarali vrata njegovog svetilišta.
U Rimu je kult Janusa ustanovio Romul. Kao bog svih prolaza, koji osmatra svaki ulazak i izlazak, Janus je redovno predstavljan sa dva lica koja gledaju u različitim smerovima. On je bog svakog početka – prvog meseca u godini, prvog dana u mesecu, početka svakog dana, svake akcije i svih rituala. Pošto otvara i zatvara kapije, on je i čuvar sveta i kosmosa, prvak među bogovima, koji prisustvuje rođenju svakog ljudskog bića. Svaka molitva i žrtva, bez obzira na to kom božanstvu je namenjena, počinje prizivanjem Janusa. Njemu je posvećen mesec januar, kao i svaki prvi dan u mesecu (kalende); tada su mu žrtvovani kolač, vino i žito. Posebno su svečano slavljene januarske kalende. Rimljani su tog dana razmenjivali poklone i lepe želje, svetkovali igre u cirkusu (7. januar) i slavili praznik Agonalija (9. januar), kad je prvak rimskog sveštenstva (rex sacrorum) žrtvovao Janusu ovna.
Janus je prvobitno poštovan pored mnogobrojnih prolaza i vratnica (iani, ianuae). Najstariji prolazi posvećeni Janusu nalazili su se na Forumu ili u njegovoj blizini (Ianus imus, Ianus summus, Ianus medius). Dvojna kapija na severoistočnom delu Foruma (Ianus geminus), koju je, prema predanju, sagradio kralj Numa, otvarana je prilikom odlaska vojske u rat, a zatvarana je tek kad se zaključi mir, što se, s obzirom na rimsku osvajačku politiku, veoma retko događalo.
Prvi hram posvećen Janusu sagrađen je 260. godine stare ere, posle pobede u pomorskoj bici kod Mila. Pominju se i Janusova svetilišta na Janikulu. Na Volujskom trgu (Forum Boarium) nalazila se kapija sa četiri prolaza (Ianus quadrifrons) i stoga je katkad Janus predstavljan sa četiri lica. Najstarija predstava Janusa sa dva lica nalazi se na republikanskom novcu. Na starijim primercima novca prikazan je sa bradom, a na kasnijim – Janus ima bezbrado, mladalačko lice. Njegovi atributi su ključ i štap.
Literatura:
• Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987