Komedija je vrsta dramskog književnog dela u kojem se mane i nastranosti pojedinca ili nekog društva, veće ili manje zajednice, pokazuju na smešan način. U njoj se izvrgavaju smehu ili podsmehu ljudske slabosti: hvalisavost, ljubomora, nazadnost u shvatanjima, tvrdičluk, kukavičluk, oholost i sl. Pokazujući mane pojedinaca ili nekog društva, komedija ima jednu veliku ulogu, a to je „popravljanje pojedinca i popravljanje ljudskog društva”. Zato su komedije, najčešće, realistička književna dela. S obzirom na tematiku, stil komedije je, po pravilu, jednostavan, živ, lak, jasan, veseo, duhovit. U komediji, obično, postoji više lica i zapleta, a rasplet je, gotovo uvek, srećan i komedija se završava pobedom pravde i razuma.
Da bi se komedija dobro razumela, mora se znati šta su humor, ironija i satira. Humor je način izražavanja kojim se nešto kazuje na smešan način, na način prijatan za slušanje. Smešno je sve ono u čemu postoji nesklad između želje pojedinca i stvarnih mogućnosti da se one ostvare. Smešan je onaj koji se pravi hrabar, a u stvari je kukavica, ili koji govori da je čovečan, dostojanstven, karakteran, a u stvari je ponizan, dvoličan. Neki nesklad će biti smešan kada se ističe samo radi šale, zabave, dobrog raspoloženja. Smešno može da pređe u grubu šalu, oštar podsmeh, kada se ismevaju telesni ili duhovni nedostaci. Ironija i satira, kao vid komičnog, predstavljaju smeh koji prelazi u oštar podsmeh. Njima se na podrugljiv način, pa i žestokim vređanjem osuđuje ono što ne valja kod pojedinca ili u društvu. Ali ako se obične ljudske slabosti koje nisu u velikoj meri razvijene prikazuju u blagoj formi, onda to ostaje samo na nivou humora.
Prema nameni i načinu obrade, komedije se dele na:
1. komedije intrige,
2. komedije karaktera,
3. komedije naravi.
Komedija intrige izaziva smeh zbog nekog nesporazuma, pogreške. Smešno se postiže iznenadnim, neočekivanim obrtima, suprotnostima, pa junaci te komedije ne umeju da se snađu. Ti nespretni i nesnalažljivi junaci su, najčešće, obični ljudi iz svakodnevnog života. Komedija intrige nema za cilj da ismejava, već da se gledalac (čitalac) zabavi. Smeh je dobroćudan, bez zlobe. Ta vrsta komedije naziva se i komedija situacije.
Komedijom karaktera pokazuje se ljudska strast koja prelazi individualne okvire, kada kao pojava postane tipična i predstavlja opasnost po moral društva. Glavni junak u komediji karaktera je negativna ličnost. Da bi se negativne sklonosti što vidnije istakle, pisac se služi kontrastom. Uz negativne ličnosti postavlja pozitivne ličnosti koje imaju normalno ponašanje i pravilne stavove. Takvim postupkom ističu se mane i slabosti glavnog junaka.
Komedija naravi pokazuju mane, naopaka shvatanja čitave jedne društvene sredine i jednog doba. Obično se slika nesklad između dveju generacija, ili dvaju različitih doba. Cilj je da se ukaže na štetnost takvih pojava i takvih naravi, da se na smešan način izvrgnu mane i slabosti sa željom da se društvo popravi i moralno uzdigne.
Pisci komedija su Jovan Sterija Popović (Pokondirena tikva), Branislav Nušić (Sumnjivo lice), Kosta Trifković (Ljubavno pismo) i drugi.