Noću, dok je blistavo sijao kako bi upozorio brodove na opasne podvodne stene, Faros u Aleksandriji sigurno je bio neverovatan prizor. Taj svetionik građen je poslednji od sedam svetskih čuda, a bio je najkorisniji među njima. Faros, najveći i najpoznatiji svetionik, bio je u funkciji duže od 1400 godina i svojom visinom od 124 metra vekovima je vodio mornare u sigurnost kroz opasne hridi. Faros je takođe vekovima bio najveća naseljiva građevina na svetu. Bio je dovoljno velik da bi u njemu mogli boraviti radnici na svetioniku, vojnici, kao i radnici koji su se brinuli o životinjama. Stajao je gotovo 1700 godina, a do danas je ostao najviši svetionik svih vremena. Zvuči neverovatno, ali bio je viši od najvišeg svetionika na svetu u današnje vreme – 106 metara visoke građevine u Jokahomi, Japan.
Aleksandar Veliki je osnovao grad Aleksandriju 332. pre n. e. Prvobitno je to bilo malo ribarsko selo i mnogi brodovi su se razbili na obližnjim hridima. Rastuća važnost grada ukazivala je na potrebu za svetionikom koji bi vodio brodove sigurno u luku, pa ga je oko 299. pre n. e. Aleksandrov naslednik Ptolomej Soter (305–282. pre n. e.) počeo graditi na obližnjem ostrvu Farosu, koje je bilo pusto i kamenito. Kako bi se ostrvo povezalo sa kopnom izgrađen je nasip sa putem Hepstadion. Izgradnja svetionika poverena je grčkom arhitekti Sostratu, a trajala je oko 20 godina. Podaci o njegovom izgledu dolaze iz raznih izvora, uključujući i prikaze na starom kovanom novcu i mozaicima, proučavanje sličnih građevina koje su opstale i opise putnika. Jedan takav opis napisao je Ibn el Šaik, Arapin koji je posetio Aleksandriju 1165–1166. godine. On je pažljivo izmerio čuveni svetionik koristeći se komadom užeta. Svetionik je imao oko 300 soba, bio je visok 124 metra, a najviši segment svetionika bio je okrugao i visok 21 metar. U njemu je tokom noći gorela vatra, dok je tokom dana upotrebljavano veliko ogledalo koje je reflektovalo sunčevu svetlost.
Kasnije su Arapi osvojili Aleksandriju, grad je izgubio na važnosti i luka se ispunila muljem, pa svetionik više nije bio potreban. S vremenom su razorni zemljotresi uzdrmali građevinu i ona se na kraju srušila u more. Mnogi stručnjaci veruju da islamska trvrđava Kait Beg stoji na mestu gde je nekada bio svetionik. Tvrđava koju je 1480. izgradio sultan Kait-beg verovatno je sagrađena od materijala uzetog sa ruševina svetionika. Faros je postao uzor za kasnije svetionike širom sveta i bio je, bez sumnje, jedan od najvećih građevinskih podviga starog veka. Svetionik je bio tema mnogih priča. Prema jednom izvoru, ogledalo na njegovom vrhu upotrebljavalo se za skupljanje i usmeravanje sunčevih zraka na neprijateljske brodove, koji bi na taj način bili zapaljeni. Od šest uništenih svetskih čuda, svetionik je nestao poslednji.
Zanimljive činjenice
• Svetionik Faros nije se ubrajao u sedam svetskih čuda starog sveta sve do VI veka.
• Pojedini ljudi su tvrdili da je ogledalo na vrhu svetionika odražavalo zbivanja u Vizantionu (današnjem Istanbulu), udaljenom 1250 kilometara.
• U svetioniku su držani konji ili mule, koji su dovozili gorivo potrebno za održavanje vatre tokom noći i ujutro odvozili pepeo. Umesto stepenica bila je zavojita rampa kako bi životinje mogle da se penju.
• Prema jednom izvoru, cena izgradnje Farosa bila je 800 talenata srebra, što je današnja vrednost oko šest miliona evra.