Jezičke nedoumice A–K

 

◊ A

Aboridžini
Potreban izraz, pod uslovom da se ne upotrebljava kao zajednička imenica umesto urođenik ili starosedelac, nego sa velikim početnim slovom kao nacionalno ime australijskih domorodaca. Nepravilno je Aboridžani.

aga i beg
Za prave age i begove (istorijske ličnosti) titula se posle imena piše sa crticom: Mehmed-aga, Smail-aga, Gazi Husrev-beg, Ibrahim-beg itd. Ako se dodaje samo iz poštovanja ili u šali, piše se sastavljeno sa imenom: Avdaga, Omeraga, Suljaga, Mehmedbeg itd.

alibi
Izraz alibi (latinski alibi, što znači „drugde, na drugom mestu”) znači prvenstveno „dokaz da se u vreme izvršenja krivičnog dela okrivljeni nalazio na drugom mestu”. Prošireno značenje izgovor ili opravdanje nastalo je u američkom engleskom i danas se prenelo i u druge jezike, ali ga strogi stilisti ne odobravaju. Množina je alibiji.

alternativa
Tu reč u načelu treba upotrebljavati samo kad su posredi dve mogućnosti, na primer: „Druga alternativa nam je prihvatljivija”. U rečenicama kao „Postoji još nekoliko alternativa”, a pogotovu u spoju „jedina alternativa”, bolje je upotrebiti drugu imenicu: mogućnost, rešenje, izlaz, put, ili odskora popularni anglicizam opcija.

anali
Imenica anali (latinski (libri) annales, što znači „godišnje knjige”), koja se upotrebljava u značenju godišnjaci, letopis, ima samo množinu; pogrešno je anal u ukrštenim rečima.

aneksija
Glagol je anektirati (od latinskog annectere), ne aneksirati.

angažman
U prenesenom značenju (npr. društveni angažman, javni angažman, politički angažman) bolje je upotrebiti izraz angažovanost ili angažovanje.

Anglosaksonci
Pored osnovnog značenja („nekadašnji stanovnici Engleske”), u srpskom i u drugim evropskim jezicima upotrebljava se i u značenju „narodi engleskog jezika”.

Antoanet(a)
Antoanet(a) (francuski Antoinette), Antonijeta (italijanski Antonietta) i Antonela (italijanski Antonella). Ne postoji ime Antoanela.

Antverpen
Antverpen (flamanski) i Anvers (francuski) ravnopravne su varijante, mada je u srpskom jeziku prva običnija.

Apulija
Pokrajina na jugoistoku Italije; ne treba kod nas upotrebljavati italijanski oblik Pulja (Puglia) ili Pulje (Puglie).

arbitar
Imenica arbitar (latinski arbiter) zloupotrebljava se u sportskim izveštajima umesto običnijeg sudija. Ne arbiter, osim kao latinizam: Petronije Arbiter (rimski pisac), arbiter elegantiarum (izgovara se: „arbiter elegancijarum”), naziv za otmenog čoveka ili kicoša.

Arkanzas
Imenica Arkanzas (engleski Arkansas) u engleskom se izgovara „arkenso”, ali je kod nas uobičajen izgovor „arkanzas” (kakav je nekada postojao i u SAD).

auditorijum
Auditorijum (latinski auditorium od audire – čuti) znači slušaonica ili slušalačka publika. Nije dobro primenjivati taj izraz na gledaoce televizije ili sportskih priredaba, umesto publika ili gledalište.

autarhija
Većina rečnika razlikuje autarhiju (neograničenu vladavinu, samovlašće) od autarkije (privredne samodovoljnosti, nezavisnosti od uvoza tuđih proizvoda). Prva reč složena je sa grčkim árchein (vladati), druga sa grčkim arkēin (biti dovoljan).

auto
Imenica muškog roda; množina je obično auta (srednji rod), ali je bolje upotrebiti puni oblik automobili.

 

◊ B

babun
Pogrešno se javlja u prevodima sa engleskog (baboon) umesto pavijan.

Balaton
Pravilno je Balaton, ne Balatonj; može se upotrebiti i naš naziv Blatno jezero (mađarsko ime takođe dolazi od slovenske reči blato).

BBC
Naziv britanske televizijske mreže po mogućstvu treba pisati latinicom, kao englesku skraćenicu (u padežima: BBC-ja, BBC-ju itd.) ili prema izgovoru Bi-Bi-Si, Bi-Bi-Sija itd. Isto važi i za nazive američkih televizijskih mreža CNN (Si-En-En), NBC (En-Bi-Si) itd.

begati
Glagol begati umesto bežati ne smatra se za književni oblik.

besprizoran
Taj pridev znači samo „koji je bez nadzora, napušten”. Besmisleni su spojevi kao „besprizorna izjava”, „besprizorno ponašanje” i sl.

bez daljeg
Umesto tog izraza bolje je upotrebiti bez oklevanja, odmah, svakako i sl.

bilion
Bilion je hiljadu milijardi, ili milion miliona; pod američkim uticajem često se pogrešno upotrebljava umesto milijarda (hiljadu miliona).

bitisati
Reč turskog porekla, prvobitno je značila „propasti, proći” (osobito u izrazu bilo i bitisalo – bilo pa prošlo); danas je definitivno primljena u značenju „živeti, postojati, bivstvovati”.

blagodariti
Pomalo već i zastareli izrazi blagodariti, blagodaran, blagodarnost suvišni su rusizmi pored našeg zahvaliti, zahvalan, zahvalnost.

blizu
Nije pogrešno ako se taj izraz upotrebi u značenju gotovo, skoro (npr. „Čekala je blizu tri meseca”).

bljesak
Bljesak (pored blijesak), blještav, blještati (pored bliještati), bljesnuti ijekavski su oblici. Ekavski je samo blesak, bleštav, bleštati, blesnuti.

brojan
Taj izraz se može upotrebiti i u smislu mnogobrojan. Neki put je i pogodniji od ovog drugog prideva, naročito pri poređenjima (manje brojan, najbrojniji, sve brojniji).

 

◊ C

cifra
Cifra je samo pojedinačni znak za pisanje brojeva (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9). Pogrešni su stoga izrazi kao „astronomske cifre”, „Zabeležena je cifra od trideset hiljada posetilaca” i sl., gde treba reći broj, odnosno iznos, svota, količina i sl.

civilizacijski
Civilizacijski (i civilizacioni) znači „koji se odnosi na civilizaciju” uopšte; ne valja ga upotrebljavati namesto civilizovan ili kulturan („civilizacijsko ponašanje” i sl.).

 

◊ Č

čak štaviše
Taj izraz je pleonazam: treba samo čak ili samo štaviše.

 

◊ Ć

ćao
Izraz ćao (italijanski ciao) uobičajen je u srpskom jeziku, mada bi pravilno bilo čao.

 

◊ D

daleko
Upotrebu tog priloga uz komparativ i superlativ (daleko brže, daleko lakše, daleko najpogodniji) bezrazložno su osuđivali poneki puristi, tražeći da se zameni sa mnogo, znatno ili kudikamo (samo ovaj poslednji prilog moguć je uz superlativ).

dan
Kada se genitiv množine dana dodaje imenicama nedelja, mesec, godina, pridev ili zamenica trebalo bi da se slažu sa prvom imenicom: svaki mesec dana, poslednji mesec dana, celu nedelju dana, poslednju godinu dana itd. pravilnije je nego svakih, poslednjih itd.

davni
Paziti da se ne upotrebljava za relativno blisku prošlost, čemu je sklon novinarski jezik („Još davne 1981. godine bilo je…” i sl.).

deliti
Bez razloga su osuđivani spojevi kao deliti (nečije) mišljenje, deliti (nečiju) zabrinutost, deliti slavu (s nekim) i sl.

deprecijacija
Deprecijacija (novca), deprecirati; pogrešno je depresijacija, depresirati; reč dolazi od latinskog pretium (cena) i nema veze sa rečju depresija.

deterdžent
Reč deterdžent (engleski detergent od latinskog detergere – čistiti, brisati) kod nas je usvojena sa engleskim izgovorom; pravilnije bi bilo detergent, ali se taj oblik upotrebljava samo kao stručni hemijski termin.

diskusija
Pogrešno kad se primenjuje na jednog čoveka (u mojoj diskusiji, povodom diskusije gospodina N. N. i sl.). Treba reći učešće u diskusiji, izlaganje, istupanje, izjava, reči i sl.

doba
Ta reč se u današnjem jeziku menja kao imenice srednjeg roda: tom dobu, tim dobom itd. U množini, umesto dobima bolje je upotrebiti drugu reč: vremenima, razdobljima, periodima.

dohodovni
Izraz stvoren poslednjih godina prema imenici dohodak. Bolji je oblik dohodni, koji su i ranije upotrebljavali ekonomisti.

don i fra
Nepromenljive titule, pišu se bez crtice, malim početnim slovom (don Niko, fra Brne itd.), osim kad su stalni deo imena: Don Kihot, Don Žuan, Fra Anđeliko (Fra Angelico), Fra Dijavolo (Fra Diavolo) itd.

Don Kihot
Don Kihot, donkihotski, donkihotstvo, donkihoterija. Stručnjaci za španski kažu i Don Kihote, prema originalnom izgovoru (španski Don Quijote).

Don Žuan
Kod nas tradicionalni oblik za špansko Don Juan, ali je bolje Don Huan, prema stvarnom izgovoru. Upotrebljen kao zajednička imenica sa značenjem „ljubavnik, ženskaroš” piše se malim početnim slovom i sastavljeno, donžuan. Izvedenice: donžuanski, donžuanstvo.

dotle
Ta reč može imati i vremenska značenja, do tada (npr. „Ona se sve dotle nije bunila”) ili za to vreme (npr. „Dok bude publike, dotle će se i prikazivati”).

dozvoliti, dozvola
Reči ruskog porekla, ali danas jednako obične kao i naše dopustiti, dopuštenje; dozvola ima i specifična značenja koja dopuštenje nema (vozačka dozvola i sl.).

dugo vremena
Nije pleonazam, mada se ponekad reč vremena može izostaviti. Dugo godina: bolje mnogo godina ili godinama.

 

◊ DŽ

džuboks
Kod nas je primljeno preko italijanskog: prema izvornom obliku (engleski jukebox) tačnije bi bilo džukboks.

 

◊ Đ

đ
Pisanje tog glasa, u latinici, pomoću dva slova (dj) često je neizbežno na pisaćoj mašini, ali u rukopisu i u štampi treba obavezno upotrebljavati znak đ (Đ).

đus
Trebalo bi da glasi džus (od engleskog juice), ali je reč nepotrebna pored našeg izraza (voćni) sok. Drugo je đus kao teniski termin, od engleskog deuce (tačnije bi bilo: djus).

 

◊ E

ekolog
Pored stručnjaka za ekologiju, može označavati i pripadnika ekološkog pokreta (pokreta za očuvanje čovekove sredine). Suvišan je anglicizam ekologist.

eksponat
Loše skovan oblik (od latinskog exponere (izložiti, prikazati) particip je expositum a ne exponatum): bolje je upotrebiti domaću reč izložak.

erkondišn
Često su pogodniji izrazi klimatizacija ili klima-uređaj.

eskalacija
Ta reč znači „postepeno pojačavanje” (ratnih napora, ili i nečeg drugog u figurativnoj upotrebi); ne može biti sinonim za invaziju, ofanzivu i sl.

etiketa
Pored značenja „nalepnica”, znači i „skup pravila o lepom ponašanju” ili „ceremonijal”. Nije dobar oblik etikecija.

euforija
To je osećanje prijatnosti, odatle i razdraganost, zanos, uzbuđenje; pogrešno se upotrebljava u smislu „mahnitanje, pomama, rušilački bes”.

 

◊ F

folklor
Imenica folklor i pridev folklorni označavaju celokupnu kulturu i običaje jednog naroda; pogrešno je svoditi ih na značenje narodnih igara (plesova). Izraz nacionalni folklor je pleonastičan: treba reći samo folklor ili nacionalni običaji, narodna umetnost i sl.

fotos
Nije dobro upotrebljavati taj izraz umesto fotografija, snimak ili slika.

 

◊ G

Galilej
Galilej, galilejevski, ali imenom i prezimenom Galileo Galilei.

galimatijas
Označava samo nejasan, zapleten govor ili pisanje; pogrešno ga je upotrebljavati u značenju „zbrke” uopšte („galimatijas oko deviza” i sl.).

gorila
Imenica muškog roda (gorila je skakao), u množini ženskog (one gorile).

gospoština
Ne gospodština.

gubitaš
Loše skovana reč, ali joj dosad nije nađena zamena.

gubitnik
Reč skovana u novije vreme (prvenstveno kao prevod za englesko loser) po ugledu na dobitnik, ne sasvim ispravnom analogijom (ne postoji imenica koja bi odgovarala imenici dobit), ali je danas u širokoj upotrebi. Suvišan je anglicizam luzer.

 

◊ H

Henrih
Henrih ili Henrik često se upotrebljava za imena pojedinih evropskih vladara iz prošlosti. Pošto to nije ni izvorni ni odomaćeni oblik, bolje je ime navoditi u originalu: Henri (Henry) za engleske vladare, Hajnrih (Heinrich) za nemačke, Anri (Henri) za francuske itd.

Holokaust
Grčka reč (holókaustos), danas u značenju „pokolj Jevreja pod nacistima”; nema potrebe da se prenosi engleski izgovor holokost.

hrid
Obično je ženskog roda, ali se dopušta i muški: te visoke hridi ili ti visoki hridi.

Hristos
Bolje nego Hrist; u padežima samo: Hrista, Hristu itd. Pridev je Hristov.

 

◊ I

ignorantski
Ignorantski znači „neznalački”; ne može značiti „koji nešto ili nekoga ignoriše”. U tom značenju treba upotrebiti ili neki oblik glagola ignorisati ili prideve nemaran, nipodaštavajući, potcenjivački i sl. Ignorancija znači „neznanje”, nije isto što i ignorisanje.

ikad(a)
Pogrešni su izrazi kao „najbolji film ikada”, „najukusnije jelo ikada” i sl. U takvim konstrukcijama prilog ikad(a) mora stajati uz trpni pridev ili glagol: „najbolji film ikada snimljen (prikazan)”, „najukusnije jelo ikada napravljeno”.

implementacija
Anglicizam koji se uvek može zameniti sa sprovođenje, primena, realizacija, kao i glagol implementirati sa sprovesti (u delo), primeniti, ostvariti.

imun
Imun, imunitet na nešto (ili prema nečemu), ne od nečega.

inače
Ponekad se upotrebljava kao suvišan umetak („On je inače rođeni Beograđanin” i sl.); mada takva upotreba u načelu nije pogrešna, ne treba sa njom preterivati.

Indijanci
Suvišno je „američki Indijanci” (obično u prevodima sa zapadnih jezika, u kojima ista reč znači i Indijanac i Indijac). Kod nas pridev ima smisla samo ako se govori o severnoameričkim, srednjoameričkim odnosno južnoameričkim Indijancima.

informatika
Informatika je nauka o korišćenju i prenošenju informacija (prvenstveno pomoću računara); pogrešno je upotrebljavati tu reč da označi „skup informacija” ili „način obaveštavanja javnosti”.

insert
Insert znači umetak (latinski insertum od inserere – umetnuti), posebno filmski snimak koji se ubacuje u televizijsku emisiju. Pogrešno se upotrebljava u značenju odlomak ili isečak.

interes
Nije pogrešno upotrebiti tu reč u značenju interesovanje, zanimanje (npr. „Nema interesa za ovaj predlog”, „Sa interesom su pratili događaje”).

ishitren
Glagol ishitriti, koji je danas izašao iz upotrebe, značio je izmisliti, pronaći. Pored toga, za trpni pridev ishitren rečnici daju i značenja izveštačen, namešten i vešt, dovitljiv, lukav. Danas se uglavnom upotrebljava u značenju urađen na brzinu, nedovoljno pripremljen, kao u spojevima „ishitrena odluka”, „ishitren potez” i sl. Bolje je u tom smislu upotrebiti neki drugi izraz: prenagljen, brzoplet, nepromišljen, preuranjen, iznuđen i sl.

ispoštovati
Neologizam (nova reč, novotvorenica), skovan kao svršeni glagol prema nesvršenom poštovati; nema razloga da se smatra nepravilnim.

ispred
Nije dobro u značenju u ime, npr. „govoriti ispred kolektiva”, „Pozdravio ih je ispred svog preduzeća”.

isti
Upotreba izraza isti kao zamenice, umesto on, ovaj i sl. (npr. „zanatska delatnost i troškovi koji su za istu vezani”) nedopustiva je izvan kancelarijskog jezika.

isto takođe
Taj izraz je pleonazam: treba samo isto (i) ili samo takođe.

između
U upotrebi sa brojevima, ne treba veznik i zamenjivati crtom: ne „između 14–17 časova” nego „između 14 i 17 časova”.

izraz
Doći do izraza i doći do izražaja jednako su dobri oblici.

izuzev
Smatra se da je pravilnije sa akuzativom (npr. „Sredili su sve prostorije izuzev balkon i kuhinju”), mada je danas običnija upotreba sa genitivom (po ugledu na predlog osim: „… sve prostorije izuzev balkona i kuhinje”).

 

◊ J

jedan i drugi
Upotrebljeni da označe uzajamnost, ti brojevi biće u srednjem rodu ako se odnose na muškarca i ženu: „Bili su kao stvoreni jedno za drugo”, „Ona i on zaziru jedno od drugog” i sl.

jednostavačni
Jednostavačni, dvostavačni, trostavačni itd. upotrebljava se u muzičkoj terminologiji za kompoziciju od jednog, dva, tri itd. stava (stavka). Ti oblici su potrebni pošto bi jednostavni imalo drugi smisao.

još uvek
Spoj još uvek (npr. „Još uvek nije došao”) nalazi se i kod dobrih pisaca, ali ga puristi zabranjuju kao germanizam, tražeći da se kaže i dalje, još jednako, ili samo još.

jun, jul
I juni, juli. Oblici bez i pravilniji su s obzirom na promenu (juna, jula itd.), ali se danas dopuštaju i duži oblici.

 

◊ K

kadar
Kadar, kadrovi kod nas označava celokupno osoblje neke službe ili profesije; nije dobro upotrebljavati ga za pojedinca („On je proveren kadar” i sl.).

kalambur
Kalambur (od francuskog calembour) znači „igra rečima istog ili sličnog glasovnog sklopa, a različitog značenja”. Pogrešno se upotrebljava u značenju „zbrka, gužva, splet” i sl.

kalif
Uobičajeno u srpskom jeziku; izvornom obliku (arapski halīfä) više bi odgovaralo halif ili halifa.

Karlove Vari
Uobičajen oblik u srpskom jeziku; u originalu je Karlovi Vari (Karlovy Vary).

katarza
Pridev je katartičan (ne katarzičan).

katolikinja
Ne katolkinja.

koma
U čitanju decimalnih razlomaka, izraz koma treba zameniti našim rečima: 1,6 – „jedan zarez šest”, „jedan zapeta šest” ili „jedan celih šest”.

kominike
Kominike i (manje obično) komunike; ali i jedno i drugo je suvišno pored naše reči saopštenje.

komocija
Nije dobro kao imenica od prideva komotan. Treba reći komoditet, komotnost ili još bolje udobnost, bezbrižnost, nehaj, ležernost itd.

korelirati
Naknadno je izvedeno iz imenice korelacija (u latinskom nema takve glagolske osnove), ali se mora prihvatiti, jer mu nema odgovarajuće zamene.

koristiti nešto
Većina stručnjaka danas dopušta i prelaznu upotrebu tog glagola, mada je doskora smatrano za pravilno jedino „koristiti se nečim”. Prelazna upotreba nužno proizlazi iz postojanja trpnog prideva (korišćen i korišten), iz upotrebe glagolske imenice sa genitivom, npr. korišćenje (korištenje) sredstava, i bezlične konstrukcije, npr. sredstva se redovno koriste; svi ti oblici mogućni su samo od prelaznih glagola. U pojedinim izrazima, kao koristiti bolovanje, koristiti godišnji odmor, jedino se prelazna konstrukcija i upotrebljava.

korozija
Glagol je korodirati (od latinskog corrodere), ne korozirati.

koštati
Taj glagol je iz nemačkog; preporučuje se domaći glagol stajati, ali zamena nije uvek mogućna (npr. „Lepo je, ali i košta”, „Nek košta šta košta”, „Koliko košta stajanje?”). Umesto cena koštanja predlaže se proizvodna cena.

kratka priča
Pogrešno je u značenju pripovetka (bukvalni prevod engleskog short story).

kratki metar
Loše skovan izraz umesto kratkometražni (ili kratki) film.

krivo
Imati krivo pogrešno, treba: grešiti, varati se, ne biti u pravu.

kroz
Sasvim je ispravno u vremenskom značenju, bilo da označava trajanje (kroz vekove, kroz ceo dan) ili trenutak u budućnosti (doći će kroz dve nedelje). Nije dobro upotrebljavati ga za oznaku sredstva ili posredstva, npr. „Kroz svoje stihove izrazio je težnje naroda” (treba: „Svojim stihovima izrazio je težnje naroda”), „Delovali su kroz svoje predstavnike” (treba: „Delovali su preko svojih predstavnika”).

krstiti
Može imati i šire značenje „imenovati, dati ime” (nečemu), nezavisno od crkvenih obreda. Tako isto, prekrstiti može značiti „promeniti ime” (nečemu).

krunski princ
Pogrešno u prevodima sa engleskog ili nemačkog umesto našeg izraza prestolonaslednik.

kući
Kući umesto kod kuće, sa glagolima mirovanja (npr. „Nema je kući”, „Bolje je da sediš kući”), ne spada u književni jezik.

kultni
Taj pridev znači „koji se odnosi na kult, obredni” ili „oko koga se stvara kult”. Ne valja ga upotrebljavati tamo gde je dovoljno i čuven, slavan ili popularan.

kunstdruk hartija
Čvrsta bela hartija za kvalitetnu štampu; nema odgovarajućeg domaćeg izraza.

 

Literatura:

• Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica, šesto dopunjeno i izmenjeno izdanje, Beograd: Srpska školska knjiga, 2004