Jezičke nedoumice L–Ž


◊ L

lagati
Lagati nekome, ti joj lažeš i sl. bila je normalna konstrukcija u starijem jeziku, česta i danas u Hrvatskoj, dok se u Srbiji taj glagol upotrebljava sa akuzativom (lagati nekoga, ti je lažeš).

Lamanš
Sastavljeno u fonetskoj transkripciji. Izvorno: La Manche.

lamborgini
Od italijanskog Lamborghini (marka sportskih automobila); ne lambordžini.

latinoamerički (i latinskoamerički)
Po značenju je šire od južnoamerički, jer obuhvata i zemlje Srednje Amerike i Meksiko.

Latvija
Latvija je Letonija (ne treba je brkati sa Litvanijom). Letonija je oblik zasnovan na srednjovekovnom latinskom nazivu te zemlje, kod nas običniji nego Latvija. Latvijac, Latvijka = Letonac, Letonka.

loto
Lotoa, na lotou (uobičajeno, mada bi pravilnije bilo lota, na lotu). Ne treba pisati Loto niti LOTO.

lož-ulje
Bolje ulje za loženje.


◊ LJ

-ljenje
Pravilno je samo deljenje, hvaljenje, odeljenje, osvetljenje, paljenje, truljenje, voljenje, zapaljenje itd., a ne delenje, hvalenje itd. Jedino pokolenje ima l u ekavskom (ijekavski pokoljenje), budući da dolazi od reči koleno (ijekavski koljeno).


◊ M

Magbet
Po tradicionalnoj transkripciji engleskog Macbeth; ne Makbet, Mekbet.

manžetna
Bolje manšeta (francuski manchette). Nijedan od predloženih domaćih izraza, kao zavratak, suvratak, orukvica, zarukavlje itd., nije prihvaćen u praksi.

marketing
Marketing, sa pridevom marketinški, označava pre svega istraživanje tržišta i veštinu plasiranja proizvoda. Nije dobro upotrebljavati ga kao sinonim za reklamu.

medijum i medij
U svim značenjima. Ipak, u značenju sredstava masovne komunikacije, pod uticajem engleskog mass media, preovlađuje oblik medij; tako i pridev medijski.

Mendeljejev
Mendeljejevljev sistem (= periodni sistem elemenata).

Menhetn
Najpribližnija transkripcija za englesko Manhattan. U Menhetnu (kao gradska četvrt), ali i na Menhetnu (jer je ostrvo).

meseci (kalendarski)
Nije dobro „u drugom mesecu”, „u desetom mesecu” i sl., nego treba svaki mesec označiti imenom: u februaru, u oktobru itd.

Mohikanac
Nema razloga za pisanje malim početnim slovom, pošto se figurativno upotrebljava samo u izrazu poslednji Mohikanac.

možda
Nije književna upotreba sadašnjeg vremena u značenju budućeg: „Možda dođemo”, „Možda prestane sneg” (treba: „Možda ćemo doći”, „Možda će prestati sneg”).


◊ N

nadati se (je) da
Pogrešno kao i „za nadati se je”. Mora se upotrebiti druga konstrukcija: nadajmo se, treba se nadati, možemo se nadati i sl.

najaviti, najava
Izrazi novijeg porekla, sasvim dobro skovani, a upotrebljavaju se posebno u radiotelevizijskom rečniku. Ne mogu se potpuno zameniti ni sa objaviti, objava (jer te reči ne pokazuju da se objavljuje nešto što tek predstoji) ni sa nagovestiti, nagoveštaj (što uvek ima smisao neodređenosti).

najvoleti
Ispravno u značenju „najviše voleti”.

narcisizam
Narcisizam, narcisista, narcisoidan (od grčkog imena Narcis); pogrešno je narcizam, narcista.

nekolicina
Upotrebljava se samo za muškarce (ne za žene niti za predmete).

niz
U značenju mnoštvo, veliki broj, menja se po padežima kao i svaka druga imenica: „u nizu slučajeva”, „sa nizom primera” (ne: „u niz slučajeva”, „sa niz primera”). Glagol se slaže sa imenicom niz: „Prošao je niz godina” (ne: „Prošlo je niz godina”).

nov
Kad se odnosi na pojam koji nije odranije poznat, ne treba upotrebljavati određeni vid tog prideva (novi): ne „Predloženo je da se sagradi novi most”, „Javlja se novi problem”, nego „Predloženo je da se sagradi nov most”, „Javlja se nov problem”.

novine (dnevni list)
Uvek u množini: današnje novine, iz novina, kupi jedne novine (ne jednu novinu).


◊ NJ

njegov
U starijem jeziku imalo je samo neodređenu pridevsku promenu: njegov brat, njegova brata, njegovu bratu itd. Danas se kao pravilni priznaju i mnogo češći oblici njegovog, njegovom itd. Isto važi i za promenu zamenica njen (njezin) i njihov.


◊ O

obelodaniti
Obelodaniti znači „izneti na javnost nešto što se krilo ili zataškavalo”; ne treba tu reč upotrebljavati kada je po smislu dovoljno i objaviti, saopštiti, izneti i sl.

oceniti, ocenjivati
Nije dobro sa instrumentalom (npr. „Ocenili su to klevetom”, „Predlog je ocenjen prihvatljivim”), treba: „Ocenili su to kao klevetu”, „Predlog je ocenjen kao prihvatljiv”.

odnos
Izraz u odnosu na ponekad se zloupotrebljava u poređenjima. Umesto „Cene su 2,5 puta veće u odnosu na prošlu godinu” dovoljno je reći „… nego prošle godine”.

odojak
Odojak je mladunče koje još sisa (najčešće prase), dojenče je beba; odojče i sisanče imaju oba značenja.

odvijati se
Taj glagol se sasvim pravilno upotrebljava za radnje i zbivanja („Let se odvija po planu”, „Evo kako su se odvijali događaji” i sl.). Neosnovani su pokušaji da se ograniči na doslovno značenje (odmotavati se), jer je posredi sasvim ista figurativna upotreba kao u glagolima razvijati se, teći, odigravati se i drugima.

oformiti
Nepotreban rusizam; bolje je uobličiti, oblikovati, obrazovati, formirati.

oko (predlog)
Može se upotrebiti i figurativno, npr. nesporazum oko (nečega), ali se sa tom upotrebom često preteruje: umesto „problemi oko snabdevanja”, „nagađanja oko njegovog odlaska”, „oko toga se dosta raspravljalo” bolje je: „problemi sa snabdevanjem”, „nagađanja o njegovom odlasku”, „o tome se dosta raspravljalo”.

osmoletka
Bolje je osmogodišnja škola.

opredeljenje
Pomodna reč u političkom rečniku; gde god je moguće treba je zameniti sa odluka, rešenost, izjašnjavanje itd., prema smislu.

oženiti se
Oženiti se (nekom), oženio sam se njome, ne: oženiti (neku), oženio sam je. Prelazno se može upotrebiti samo sa muškarcem kao objektom, npr. oženiti sina (= naći mu ženu).


◊ P

pak
Ta rečca, po značenju slična vezniku a i rečci međutim, nenaglašena je i ne odvaja se zarezima od ostalih delova rečenice (npr. „To joj pak nije smetalo”).

par
Upotreba u značenju nekoliko (par dana, Video sam ga par puta, u par reči i sl.) nije preporučljiva, ali se sreće i kod dobrih pisaca i ne može se smatrati za tešku grešku. Umesto tri para pantalona, pet pari pantalona i sl. bolje je i jasnije troje pantalone, pet pantalona (ili petore pantalone) itd.

paramilitarni
Javlja se u prevodima sa engleskog i francuskog; suvišno pored našeg izraza paravojni.

pejorativan
Reč je latinskog porekla, nema potrebe da se uzima u francuskom obliku pežorativan.

penaltik
Iskvareno od engleskog penalty kick (kazneni udarac); treba reći ili penal ili jedanaesterac.

pismen
Pored značenja koje ima u spojevima kao pismen čovek, znači u prvom redu „iskazan slovima, napisan”. Potpuno bezrazložno su u nekim školama tradicionalni izrazi pismeni zadatak, pismena vežba itd. zamenjeni sa pisani zadatak, pisana vežba.

plastenik
Izraz plastenik (zimska bašta od plastike), načinjen po analogiji sa staklenik, loša je kovanica: osnova plastik- (ne postoji osnova plast- ili plasten-) proizvoljno je skraćena i spojena sa nastavkom druge reči.

poći za rukom
Izraz poći za rukom (= uspeti) figurativan je, ne mora uopšte da se odnosi na ruku; pogrešno je „poći za nogom” u jeziku fudbalskih izveštača.

podjednak
Danas znači isto što i jednak.

podvući, podvlačiti
Ti glagoli mogu imati i preneseno značenje, analogno glagolima istaći, isticati, naglasiti, naglašavati: pravilne su rečenice kao „Podvukao je značaj ovog dela”, „Podvlačim da nije bilo nikakvih sukoba” i sl. Isto važi i za glagol potcrtati (npr. „Pisac želi da potcrta negativnost svojih junaka”).

pojasniti
Glagol novijeg datuma, može se upotrebiti u smislu „delimično objasniti, učiniti jasnijim”.

pola
Uobičajeno je celih pola sata, ovih pola godine, dobrih pola minuta, mada bi pravilniji bio srednji rod: celo, ovo, dobro.

polovinom
Polovinom meseca, polovinom XIX veka i sl.: bolje sredinom.

ponašanje
Neopravdano se upotrebljava u množini. Umesto „Takva ponašanja ne mogu se više tolerisati” treba reći takvo ponašanje (takva praksa) ili takvi postupci i sl.

po pravilu
Bolje nego u pravilu.

portret i portre
Preporučljiviji je prvi oblik, jer se lakše menja po padežima i bolje odgovara izvedenicama portretski, portretista, portretistički, portretirati.

Portugal
Portugal je bolji oblik, jer se tako ta zemlja zove i u originalu, dok je Portugalija uzeto iz nemačkog (Portugalien).

pothranjen, pothranjenost
U značenju nedovoljne ishrane, bolje je neishranjen, neishranjenost ili neuhranjen, neuhranjenost.

praker
Od nemačkog dijalekatskog Pracker, bolje nego praher. Moglo bi se zameniti domaćim mlatilo, tresač ili isprašivač.

pravo
Biti u pravu, ne biti u pravu, bolje nego imati pravo, nemati pravo (oblici nastali po ugledu na nemački i francuski). Drugo je imati pravo na (nešto), imati pravo da (se nešto učini).

preduslov
Dobra i potrebna reč, mada svojevremeno osuđivana kao germanizam; nema sasvim isto značenje kao uslov.

preko
Neki lektori zamenjuju preko u količinskom značenju (preko šest kilograma i sl.) sa više od: za takvu zabranu nema nikakvog osnova.

prenebregnuti
Bolje zanemariti, zapostaviti, zapustiti.

pre nego
Uobičajeno je danas, ali ne i obavezno, dodavanje što: pre nego (što) dođe.

prestruktuirati
Pogrešno umesto prestrukturirati (ili bolje prepraviti, preobličiti, preustrojiti, reorganizovati).

prevashodno
Suvišan rusizam pored naših izraza prvenstveno, pretežno, u prvom redu itd.

problem
Sa upotrebom te reči katkad se preteruje, naročito u političkom i kancelarijskom jeziku. Kad je moguće, treba joj pretpostaviti izraz pitanje, odnosno teškoća, neprilika, nezgoda i sl. Neopravdano je, ipak, zabranjivati svaku upotrebu reči problem, ili je ograničavati samo na značenje matematičkog ili šahovskog problema.

projicirati
Projicirati (sliku na platno i sl.); projektovati (praviti nacrt, projekat, ali može biti i sinonim za projicirati).

prolongirati
Ta reč znači produžiti, ređe odugovlačiti; pogrešno je upotrebljavati je u značenju odložiti, odgoditi.

promocija
Osnovno latinsko značenje te reči je unapređenje, ali se danas upotrebljava i u smislu reklame ili reklamne kampanje (po engleskom), a posebno za prvo javno prikazivanje nečega (promocija knjige, promocija filma i sl.).

profunkcionisati
Ta reč, koja znači početi funkcionisati, dobro je sagrađena, ali je ne treba upotrebljavati tamo gde je dovoljno i proraditi.

pustahija
Imenica muškog roda, znači razbojnik ili siledžija; ne sme se brkati sa rečima pustinja i pustara.


◊ R

računica
Konzervativniji jezikoslovci dopuštaju tu reč samo u značenju knjige, udžbenika ili školskog predmeta, dok u izrazima kao naći svoju računicu, pogrešna je ta tvoja računica i sl. traže da se zameni sa račun.

radijski
Pridev koji u poslednje vreme sve češće zamenjuje složenice sa atributnim radio-. Ima tu prednost što se može udaljiti od imenice (npr. radijski i televizijski programi).

radi se o
Izraz radi se o (nečemu), mada zabranjivan kao varvarizam, redovno se sreće i kod najboljih pisaca. Ko želi može ga zameniti sa reč je o (nečemu), posredi je (nešto) ili u pitanju je (nešto).

raspolaganje
Ne raspoloženje, u izrazima „staviti, dati na raspolaganje”, „biti nekome na raspolaganju”, „imati na raspolaganju” i sl.

rašomon, rašomonijada
Ti izrazi (nastali prema filmu A. Kurosave) označavaju zabunu nastalu usled različitih iskaza o istom događaju. Ne valja ih upotrebljavati u uopštenom značenju „zbrka, metež”.

razlike
U spoljnopolitičkim tekstovima, pod uticajem engleskog, upotrebljava se pogrešno umesto nesuglasice, neslaganje, razilaženje, razlike u mišljenju („Razlike između Egipta i Libije mogu biti uklonjene” i sl.).

razoružanje
Tačnije bi bilo razoružavanje, jer označava proces a ne stanje.

renta
Renta je stalni prihod od kapitala, zemljišta, vrednosnih papira i sl. (odakle i izvedenica rentijer). Ne sme se upotrebiti kao prevod engleskog rent, koje znači najamnina, zakupnina ili stanarina.

reprezent
Pogrešno: prema glagolu reprezentovati imenica može jedino da glasi reprezentant (ali je bolje uzeti neki od domaćih izraza: predstavnik, primer, uzor, uzorak itd.).

respektivan
Respektivan znači „dotični”, „odgovarajući”; pogrešno ga je upotrebljavati umesto respektabilan, poštovanja vredan (npr. „Ta zemlja raspolaže respektivnom vojnom silom”).

roba
Roba je zbirna imenica i kao takva nema množinu. Pogrešno je „izvoz naših roba” (treba: „izvoz naše robe” ili „izvoz naših proizvoda”), „Zakonom su obuhvaćene sve robe” (treba: „… svi proizvodi” ili „… sve vrste robe”).


◊ S

sa- i su-
Ravnopravni prefiksi (saborac = suborac, saigrač = suigrač, saosećati = suosećati, savremen = suvremen itd.); sa- je običnije u Srbiji a su- u Hrvatskoj, ali neke reči imaju samo sa- u obe varijante (sažaljevati) a neke samo su- (sugrađanin).

sa i bez, sa ili bez
Budući da ta dva predloga zahtevaju različite padeže, ne smatraju se pravilnim spojevi kao sa i bez doplate, sa ili bez pratioca: treba sa doplatom i bez nje, sa pratiocem ili bez njega.

Salvador
Bolje nego El Salvador (određeni član el ne čini deo imena u užem smislu). Glavni grad se zove San Salvador.

San Francisko
Prihvaćeno kao ustaljeni oblik, mada bi po izvornom izgovoru bilo tačnije San Fransisko.

sankcija
Sankcija je kazna, kaznena mera, ali sankcionisati znači odobriti, potvrditi, ozakoniti.

Sankt Peterburg
Nekadašnje i novo ime Lenjingrada; ne Sankt Petersburg, što je oblik u zapadnim jezicima. Pridev je sanktpeterburški.

sanskrit
Kao bliži originalu preporučuje se oblik sanskrt.

savetovati
Savetovati nekoga (nešto) i savetovati nekome (nešto). Isto i posavetovati.

se je
U govoru se sliva u se, npr. „Ona se vratila”. Neki gramatičari dopuštaju i puni oblik („Ona se je vratila”), drugi smatraju da je to nepravilno.

seoba
Po pravilu označava masovno seljenje, migraciju (seoba naroda, seoba ptica), ali nije pogrešno ni u smislu selidba.

silicijum
Pod uticajem engleskog (gde je silicon – silicijum, silicone – silikon) često se brka hemijski element silicijum sa silikonima (organska jedinjenja). Silicijumski čip (u računarima), ne silikonski; Silicijumska dolina (centar elektronske industrije u Kaliforniji), ne Silikonska.

sintagma
Sintagma je grupa od dve ili više reči u međusobnoj gramatičkoj vezi; pogrešno se upotrebljava umesto izreka, geslo, uzrečica i sl.

sintaksički
Pridev izveden od sintaksa: bolje je sintaktički (kao praksapraktičan, profilaksaprofilaktički, elipsaeliptičan i sl.). Upotrebljava se i oblik sa domaćim nastavkom sintaksni.

skoncentrisati
O pravilnosti tog oblika mišljenja stručnjaka se razilaze, ali se obično smatra da je bolje samo koncentrisati, odnosno usredsrediti, sabrati itd.

skripta
Ima samo množinu srednjeg roda: čitam skripta (ne skriptu), učim iz skripata, nalazim u skriptima (uobičajeno ali pogrešno skriptama).

snaha
Snaha, snasi (ređe snahi), snahin. Oblici snaja, snajka, snaša dopušteni su u familijarnom govoru, kao reči odmila.

snajper
To je naziv za strelca; njegovo oružje je snajperska puška. Pogrešno je snajperom nazivati oružje; suvišan je oblik snajperista.

snishodljiv
Znači u prvom redu „koji gleda s visine, koji udostojava (nekoga svojom pažnjom), pokroviteljski”. U novije vreme steklo je i značenje „uslužan, smeran, ponizan”.

sobom (zamenica)
Može imati značenje sa sobom, kao u izrazima nositi sobom, voditi sobom i sl.

Solunac
Solunac ili Solunjanin (građanin Soluna), solunac (borac sa Solunskog fronta).

spekulacija
Spekulacija, spekulisati (spekulirati) i špekulacija, špekulisati (špekulirati) mogu imati isto značenje, ali je oblik sa s običniji u značenju „nagađanje, razmatranje, teoretisanje”, a oblik sa š u značenju „trgovina u cilju sticanja velike dobiti”.

spomenik
Ide sa dativom: spomenik Neznanom junaku, spomenik Dositeju Obradoviću bolje je nego spomenik Neznanog junaka, spomenik Dositeja Obradovića. Naprotiv, bista ide sa genitivom (bista Dositeja Obradovića), kao i domaći sinonim poprsje.

sprovesti, sprovoditi
Imaju i značenje izvršiti, ostvariti, npr. „sprovesti mere, odluku, izmene, reformu” i sl., a posebno u izrazu „sprovesti (sprovoditi) u delo”. U istom značenju upotrebljava se, pretežno u hrvatskoj varijanti, i provesti (provoditi).

stav
Stav prema (nečemu), ne stav o (nečemu). Ne treba tu imenicu upotrebljavati umesto imenice mišljenje; u loš, konferencijaški jezik spadaju konstrukcije „Zauzet je stav…” (umesto: Smatra se da…, Rešeno je da… itd.), „Stav je glavnog odbora da se ne odugovlači” (umesto: Glavni odbor smatra da ne treba odugovlačiti) i sl.

stjuardesa
Muški oblik je stjuard (ne stjuart).

stotinak
Retko stotinjak (približno sto); stotinka (stoti deo).

strana
Oblici s onu stranu, s ovu stranu (pored običnijeg s one strane, s ove strane) nisu pogrešni: nalaze se kod Vuka, Daničića i drugih dobrih pisaca prošlog i našeg veka.

stranka
Dativ stranki i stranci kad se odnosi na čoveka (posetioca u ustanovi); samo stranci u smislu političke partije. Genitiv množine stranaka, ne stranki.

strategijski
Strategijski i strateški znače isto.

stres
Stres (engleski stress) znači napetost, opterećenje, napor; pogrešno se ponekad, pod uticajem naših reči, upotrebljava u značenju potres ili udar.

struktura
Reč struktura se može često zameniti našim rečima sastav, sklop, ustrojstvo ili građa. Ne valja upotrebljavati tu reč u značenju sastavnog dela ili jedinice, npr. „U dogovoru su učestvovale sve društvene strukture”, gde se misli na elemente društva, društvene snage, na pojedince i organizacije itd.

svaki
Treba da se slaže sa brojem koji mu sledi: svako pola sata, svaki sat i po, svaka tri meseca, svake dve nedelje. Oblik svakih se upotrebljava tek od broja pet naviše: svakih pet sati itd.

svako malo
Nije preporučljivo u književnom jeziku umesto svaki čas, često i sl.

svetlo
Kao imenica, pre svega u govornom jeziku („Upali svetlo” i sl.), nije pogrešno, ali za preciznost izražavanja često je pogodnije svetlost odnosno osvetljenje, rasveta.

svetost
Papska titula: Vaša svetosti, Njegova svetost.

sve u svemu
Izraz definitivno ustaljen u književnom jeziku, neopravdano osuđivan kao germanizam.

sviju
Genitiv množine od sav, danas uglavnom zastarelo ili pokrajinski, pored običnijeg svih.


◊ Š

šeststo
Šeststo (= šest stotina), šeststogodišnji (= 600-godišnji), šeststoti pišu se sa stst (mada se tako ne izgovaraju) da bi se razlikovali od oblika broja 6: šesto, šestogodišnji (= 6-godišnji).

šimpanzo
Šimpanzo ili šimpanza, oba muškog roda. U množini ženskog roda (afričke šimpanze).

šoferšajbna
Neknjiževno, treba reći vetrobran, vetrobransko staklo ili prednje staklo.

šou
Anglicizam sa čijom se upotrebom preteruje: ako priredba sadrži samo muzičke tačke jednog izvođača (bez gostiju, igrača, skečeva itd.) treba je nazvati koncert a ne šou.

šparkasa
Bolje: štedna kasica odnosno štedionica.


◊ T

tačka gledišta
Bolje samo gledište ili stanovište.

-tak
U množini imenica na -tak i -dak (sa nepostojanim a) glas t se gubi ispred c: gubici, izdaci, počeci, trenuci, zadaci, otpaci, pregraci itd.; ne gubitci, otpadci itd.

Talijan
Talijan, Talijanka, talijanski upotrebljavano je i u Srbiji do Drugog svetskog rata. Danas se ti oblici osećaju kao zastareli ili hrvatski, pa se zamenjuju sa Italijan, Italijanka, italijanski.

tapecirati
Tapecirati, tapeciran (kao tapet); nije dobro tapacirati, tapaciran.

telefon
Sklop na telefonu („Ko je na telefonu?”, „Ostanite na telefonu” i sl.) sasvim je ispravan, nema potrebe da se zamenjuje sa pored telefona i sl.

tema
Spoj na temu nipošto nije nepravilan, kako se ponekad tvrdi, i besmisleno je zamenjivati ga oblikom o temi. Gde je mogućno, najbolje je potpuno izbeći reč tema: „Pisao je o savremenom životu” (bolje nego: „Pisao je o temama iz savremenog života”), „I ja bih nešto dodao povodom toga” (umesto: „I ja bih nešto dodao na tu temu”) i sl.

Tihi okean
Ili Pacifik; tihookeanski ili pacifički.

tolerantan
Znači samo „koji toleriše, trpeljiv”. Pogrešna je upotreba u smislu „koji se može tolerisati” („Porast temperature je tolerantan” i sl.): treba reći prihvatljiv, podnošljiv, u granicama dozvoljenog itd.

transcendentan i transcendentalan
U filozofiji ta dva prideva imaju različito značenje.

tranparentan
Sa prilogom transparentno i imenicom transparentnost, upotrebljava se u smislu onoga što je dostupno očima javnosti. Nema pravu zamenu među domaćim rečima, ali je postalo pomodni izraz, sa čijom se upotrebom preteruje. Gde je moguće, bolje je zameniti ga sa javni, otvoren, neskriven i sl.

trebovati
Trebovati i trebovanje su rusizmi iz vojnog rečnika, stilski neprikladni u književnom jeziku, ali im nema prave zamene.

trend
Anglicizam sa čijom se upotrebom preteruje poslednjih godina. Kad je moguće, treba ga zameniti sa pravac razvoja, sklonost, težnja, stremljenje, tendencija, pojava i sl.

tvorba reči
Danas opšteprihvaćeno kao gramatički termin. Pogodnije je od ranijeg građenja reči, jer ima i odgovarajući pridev: tvorbeni.


◊ U

u
Sa genitivom, npr. u nas, u žena, u Crnogoraca dobro je kao i kod u istom značenju.

ubediti
Ubediti, ubedljiv, ubeđenje bezrazložno su osuđivani kao rusizmi i traženo je da se zamene sa uveriti, uverljiv, uverenje (što nije moguće u rečenicama kao „Ubedili su ga da dođe”).

ultimativan
Taj pridev znači „koji sadrži, koji predstavlja ultimatum” (npr. ultimativna pretnja); pod uticajem engleskog ultimate često se pogrešno upotrebljava umesto „poslednji, krajnji, konačan, vrhunski, najbolji, osnovni” i sl. (npr. ultimativan hit, ultimativna zabava, ultimativno iskustvo).

unazad
Ne preporučuje se upotreba te reči kao priloga za vreme: umesto „unazad šest meseci” treba reći, već prema željenom smislu, „pre šest meseci” ili „za poslednjih šest meseci”.

univerzum
Matematički ili statistički termin; nepotrebno je u smislu svemir (kosmos, vasiona).

u povodu
U povodu (nečega) dobro je kao i povodom (nečega).

upražnjavati
Neprikladan rusizam; gotovo uvek može se zameniti glagolima baviti se, obavljati, primenjivati.

uprkos
Uprkos nečemu, ne uprkos nečega.

uranijum
Hemijski element; Uran samo kao naziv planete ili božanstva.

uravnilovka
Ruska reč, ali potrebna u srpskom jeziku, jer nema odgovarajuće zamene.

useliti
„Useljen stan” i „neuseljen stan” nisu gramatički pravilni oblici (useljava se čovek a ne stan), ali se u nedostatku boljeg izraza moraju prihvatiti.

uspeti
Umesto bezličnih oblika kao „Ne uspeva mi da otvorim”, „Uspelo im je da pobegnu”, gramatičari preporučuju lične („Ne uspevam da otvorim”, „Uspeli su da pobegnu”) ili traže da se glagol uspeti zameni izrazom poći za rukom.

uvozan
Taj pridev znači „koji se tiče uvoza” (uvozne tarife i sl.); umesto uvozna roba, uvozne cipele i sl. bolje je uvezena roba, uvezene cipele.

užasno
Stilski je neprikladno upotrebljavati tu reč kada se govori o nečemu lepom, dobrom, pozitivnom (užasno lepa, užasno pametan, užasno vredna i sl.): treba reći veoma, vrlo, jako, mnogo itd.


◊ V

variti
Nije preporučljivo u značenju zavarivati. Umesto varilac, varilački bolje je zavarivač, zavarivački.

većina
Sa imenicom u genitivu traži glagol u jednini (npr. „Većina ljudi podržava ovu odluku”), ali nije pogrešan ni glagol u množini (slaganje po smislu): „Većina ljudi podržavaju ovu odluku”.

Vi
Vi, Vas, Vam(a), Vaš: u poslovnoj prepisci (ali ne i u drugim vrstama tekstova) uobičajeno je da se pišu velikim početnim slovom kad se odnose na jednu osobu.

vinovnik
Rusizam, ali ga ne treba odbacivati, jer ima nešto drugačije značenje nego naša reč krivac.

vlastela
Ide sa glagolom u množini (kao gospoda, braća): „Vlastela su bila uz kralja”, ne „Vlastela je bila uz kralja”.

vodenica
To je mlin na obali reke ili potoka; pogrešno se upotrebljava za ručne sprave (vodenica za kafu – treba: mlin za kafu).

vremenski period
Prva reč je suvišna.

vrlo i veoma
Podjednako dobri izrazi.

vršiti (= obavljati)
Treba izbegavati upotrebu glagola vršiti, izvršiti, izvršavati sa imenicom tamo gde se isti pojam može označiti posebnim glagolom: umesto vršiti pregled bolje je pregledati, umesto vršiti zamenuzamenjivati itd.


◊ Z

zacrtati
U metaforičkoj upotrebi nije pogrešno, ali ga treba umereno upotrebljavati, jer su izrazi kao zacrtana linija, zacrtane smernice, zacrtani putevi razvoja i sl. postali šablon u određenim vrstama političkog jezika.

zagovarati (nešto)
Upotreba u značenju zastupati, braniti, zauzimati se za (nešto) nije uobičajena kod dobrih stilista. Češća je imenica zagovornik (nečega) – ko se zauzima za nešto, branilac, pristalica.

zagrižen
U značenju zadrt, okoreo, fanatičan, normalno se upotrebljava u književnom jeziku. Drugo je zagrizen, trpni pridev od zagristi (npr. zagrizen kolač).

zahtev
Zahtev za nečim (npr. „zahtevi za pravednijom raspodelom”) danas je sve češća konstrukcija (po ugledu na imenicu želja), ali je pravilnije zahtev za nešto („zahtevi za pravedniju raspodelu”).

zahvaljujući
Stilski je neprikladno upotrebljavati tu reč za negativne pojave (zahvaljujući nestašici, zahvaljujući lošoj formi, zahvaljujući kritikama i sl.): treba reći zbog, usled, pod dejstvom itd.

zakazati
U spojevima kao uređaji su zakazali, zakazala je organizacija posla i sl. bolje je upotrebiti izneveriti, izdati, pokvariti se, otkazati poslušnost.

zakonomeran, zakonomernost
Rusizmi koji se najčešće mogu zameniti našim rečima zakonit (zakonitost), redovan, pravilan itd.

zavidan
Pored toga što znači „koji izaziva zavist ili divljenje”, „priličan”, „nesvakidašnji” (npr. zavidna veličina, zavidan uspeh), može biti i sinonim za zavidljiv (npr. zavidan čovek). Pogrešno se primenjuje na negativne pojave, npr. „Ispoljili su zavidnu količinu neznanja”.

zaživeti
Prvobitno značenje je poživeti, ostati dugo u životu. U XX veku prvi put je zabeleženo značenje početi živeti, a odatle i razviti se, uhvatiti korena i sl. U političkom rečniku poslednjih godina takva upotreba se raširila do te mere da je postala moda koju dobri stilisti izbegavaju.

zejtin
Ne zeitin. U književnom jeziku treba dati prednost reči ulje.

Zodijak
Sazvežđa u Zodijaku i zodijački znaci pišu se velikim početnim slovom: Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, Škorpija, Strelac, Jarac, Vodolija, Ribe.


◊ Ž

žderati
Žderati, žderem; nažderati se, nažderem se; prežderati se, prežderem se. Ne smatra se pravilnim ždrati, naždrati se, preždrati se. Oblik ždreti uglavnom se čuva još samo u složenici proždreti.

ženska prezimena
Oblici kao Lazićeva od početka XX veka upotrebljavali su se za neudate, a Lazićka za udate žene. Danas se nastavak -ka sačuvao samo u familijarnoj upotrebi, pa se mora reći Lazićeva, Tačerova itd. ako se ne navodi lično ime. Nije dobro „Vilijams je pobedila” i sl.


Literatura:
• Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica, šesto dopunjeno i izmenjeno izdanje, Beograd: Srpska školska knjiga, 2004