Nauka o jeziku naziva se lingvistika. Gramatika je deo lingvistike koji proučava strukturu i međusobne odnose reči i konstrukcija. Obično se deli na fonetiku i fonologiju, morfologiju (sa tvorbom reči) i sintaksu. Kao takva, gramatika je pre svega opisna (deskriptivna) nauka. Osim toga, gramatika je i skup pravila o jezičkim jedinicama (o glasovima, o oblicima, o rečima, o rečenicama i njihovim delovima), pa nas uči i pravilnosti jezika, što je čini i normativnim spisom.
Fonetika je nauka o glasovima. Ona proučava glasovni sistem jednog jezika.
Fonologija je nauka o fonemama. Ona proučava ono što je bitno da se pomoću najmanjih jezičkih jedinica razlikuju dve reči.
Morfologija je deo gramatike koji proučava vrste reči i njihovu obličku strukturu, kao i sistem menjanja reči (deklinacija, konjugacija, komparacija i dr.). U morfologiju se često svrstava i tvorba reči, koja proučava pravila za građenje reči i načine stvaranja novih reči.
Sintaksa proučava odnose među rečima, sastav i strukturu rečenice, tj. to je deo gramatike koji proučava principe na osnovu kojih se, formiranjem i kombinovanjem odgovarajućih jezičkih jedinica, od reči formulišu rečenice kao celovite (završene) jedinice usmene i pismene komunikacije.
U lingvističke discipline spadaju i leksikologija (proučava leksiku (reči), leksički sistem, prirodu, poreklo, oblik, značenje reči i njihove međusobne odnose), etimologija (proučava poreklo reči, njen koren i osnovna značenja), onomastika (proučava nastanak i značenje vlastitih imena, tj. imena ljudi, mesta i dr.) itd.