Pravopisnim znacima se postiže veća jasnoća i bolje razumevanje odnosa između pojedinih delova teksta. Za razliku od interpunkcije, koja se upotrebljava u rečenici, ti znaci se upotrebljavaju uz pojedine reči, bilo da se one nalaze u rečenici ili van nje.
U pravopisne znake se ubrajaju: tačka, dve tačke, tri tačke (znak prekida), crta, crtica, zagrada, apostrof, znak jednakosti, znaci porekla, akcenatski znaci i znak dužine.
1. Tačka se kao pravopisni znak upotrebljava:
1) iza skraćenica: god., npr., itd., tj.;
2) iza rednih brojeva kad se pišu arapskim ciframa: 18. april 2010. godine.
Tačka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim ciframa kad se iza njih nađe drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili neki drugi): na 17, 18, 19. i 20. stranici; na nekim spratovima (2, 4. i 5); na 15–20. kilometru.
Završna tačka se objedinjuje sa tačkom koja se piše iza brojeva i skraćenica, tj. ako se rečenica završava rednim brojem ili skraćenicom, piše se samo jedna tačka.
2. Dve tačke se kao pravopisni znak pišu između brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i čitaju se „prema”: rezultat utakmice je 3 : 2.
3. Tri tačke se stavljaju:
1) umesto izostavljenog teksta: prilozi su: blizu, odmah, ovako, puno, zato…;
2) u isprekidanom tekstu: pojavila se nekako iznenada… i isto tako nestala.
4. Crta se kao pravopisni znak upotrebljava:
1) između brojeva umesto predloga do: 10–15 kilograma, Nikola Tesla (1856–1943); ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, ne treba pisati crtu već predlog do: od 1939. do 1945. godine;
2) između naziva gradova i drugih mesta da bi se označio pravac kretanja: put Kragujevac–Aranđelovac;
3) između dva ili više imena kojima se označavaju tako tesno vezani pojmovi da oni čine jedan pojam: utakmica Bajern–Juventus.
U načelu, crta kao pravopisni znak piše se bez razmaka, osim u slučaju kad su jedan ili oba izraza koje crta povezuje višečlani: put Beograd – Novi Sad.
5. Crtica se piše:
1) između delova polusloženica: anglo-američki, foto-aparat, radio-sat, ugljen-dioksid;
2) pri prenošenju dela reči u naredni red;
3) u složenim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše ciframa, a drugi deo slovima: 60-ak, 200-godišnjica, 18-godišnji, 40-ih godina prošlog veka, 48-časovni;
4) između skraćenica od velikih slova i nastavka za oblik: NATO-a, TANJUG-ova.
6. Zagrada kao pravopisni znak:
1) služi da označi oba oblika reči o kojima se govori: arhitekt(a), s(a);
2) stavlja se iza rednog broja ili slova kojim se označava novi odeljak: 1), 2), 3) ili a), b), c).
7. Apostrof se stavlja umesto izostavljenog slova: al’ (ali), il’ (ili), je l’ (je li), ’oćeš (hoćeš).
8. Znak jednakosti se upotrebljava između reči da bi se označila njihova jednaka vrednost, a čita se jednako, ravno, isto što, jeste: akacija = bagrem, kamera = objekat (u rečenici).
9. Znaci porekla su > i <, a upotrebljavaju se u stručnim tekstovima:
1) znak > čita se dalo je ili razvilo se u: zrak > zrakak > zračak, ruka > ruki > ruci;
2) znak < čita se postalo je od: dašak < dahak < dah, viteže < viteze < vitez.
10. Akcenatski znaci se upotrebljavaju za obeležavanje akcenata i pišu se iznad samoglasničkih slova, uključujući i slogotvorno r. Akcenatski znaci i akcenti u srpskom jeziku jesu: [“] kratkosilazni, [‘] kratkouzlazni, [ˆ] dugosilazni, [’] dugouzlazni. Koriste se u stručnoj lingvističkoj literaturi (gramatikama, rečnicima i sl.).
11. Znak dužine [^] nad slovom kojim se označava samoglasnik obeležava da se dotični samoglasnik izgovara kao dug. Upotrebljava se u sledećim prilikama:
1) piše se (ali neobavezno, tačnije retko) da se obeleži dugi samoglasnik koji je nastao sažimanjem dvaju samoglasnika: kô (< kao), gledô (< gledao), misô (< misao);
2) stavlja se na poslednje slovo genitiva množine da bi se taj oblik razlikovao od oblika jednine: imam prijateljâ, podaci iz institutâ, značenje rečî.
Ne treba stavljati taj znak kad je jasno da je posredi množina, bilo po obliku imenice (projekata, molbi) ili po susednim rečima (imam dosta prijatelja, podaci iz svih intituta i sl.).
Kao najčešće primenjen u toj kategoriji, znak dužine naziva se i terminom genitivni znak.