Sastavljeno pisanje reči
1. Sastavljeno se pišu:
1) složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja: polukrug, putopis, parobrod, srednjoškolac, severozapad, troskok, visibaba;
2) nazivi stanovnika naselja, iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno: Novovarošanin (prema Nova Varoš), Južnokorejac (prema Južna Koreja), Latinoamerikanac (prema Latinska Amerika);
3) prisvojni pridevi izvedeni od naziva mesta, iako se naziv mesta sastoji od dve akcentovane reči: belopalanački (prema Bela Palanka), gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), zapadnonemački (prema Zapadna Nemačka), severnoamerički (prema Severna Amerika);
4) pridevi koji označavaju svetliju ili tamniju varijantu neke boje: svetlocrvena, svetloplava, svetlozelena, tamnocrvena, tamnoplava, tamnozelena;
5) složeni pridevi sa bojama ako označavaju prelaznu nijansu: jarkocrvena, maslinastozelena, mlečnobeo, plavozelen;
6) složeni prilozi: malopre, pokadšto, gdekad, najednom, otprilike;
7) složeni predlozi: iznad, ispod, povrh, ukraj, uoči.
2. Sastavljeno se piše i:
1) rečca ne uz imenice, prideve i priloge sa kojima srasta u složenice: nečovek, nemetal, neprijatelj, neiskusan, nenametljiv, neodlučan, nenamerno, nerado, nevešto;
2) rečca naj u superlativu opisnih prideva: najbliži, najgori, najteži, najveći.
Rastavljeno pisanje reči
1. Rastavljeno se piše:
1) rečca ne u odričnim oblicima glagola u ličnom obliku: ne čita, ne planiraj, ne shvatam, ne vuci; izuzetak su spojevi neću, nemoj, nemam, nisam;
2) rečca li u upitnom značenju: da li, je li, vidite li, znaš li.
2. Rastavljeno se pišu i odrične zamenice niko, ništa, nikoji, nikakav, nikoliki, ničiji kada se upotrebljavaju sa predlogom: ni sa kim, ni od koga, ni u kojem, ni pred kim, ni iz čega.
Pisanje polusloženica
Polusloženice (reči sa crticom) jesu reči koje nisu potpuno srasle u jednu reč iako označavaju jedan pojam. Crtica se piše između sastavnih delova kada svaki od njih čuva svoj akcenat i kada se prvi deo ne menja po padežima. Tako se pišu:
1. dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam: auto-salon, foto-papir, general-potpukovnik, kol-centar, radio-aparat, remek-delo;
2. reči kod kojih je prvi deo slovni simbol: A-dur, c-mol, x-zraci, β-čestica;
3. reči kod kojih je prvi deo imenica, a drugi broj: sat-dva, dan-dva, godinu-dve, litar-dva, kilogram-dva, korak-dva;
4. pridevi koji označavaju naporednost boja: plavo-beli, žuto-zlatni, zeleno-crveni;
5. spojevi brojeva za označavanje približnosti: dva-tri, sedam-osam, dvoje-troje, trojica-četvorica, šest-sedam stotina;
6. udvojeni prilozi: brže-bolje, dan-danas, kad-tad, kako-tako, koliko-toliko, ovamo-onamo, ovde-onde, gore-dole, levo-desno, zbrda-zdola;
7. višečlani geografski nazivi mogu se pisati sa crticom, s tim što se prednost daje odvojenom pisanju: može Herceg-Novi, Ivanić-Grad, ali je bolje Herceg Novi, Ivanić Grad.