Tuđice (pozajmljenice)

 

U srpskom jeziku, kao i u drugim jezicima, ima mnogo reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda i prilagođene našem jeziku. Takve reči danas i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: fudbal, košulja, kralj, pamuk, puška, sapun, sat, violina. U drugu vrstu pozajmljenica spadaju reči koje osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči treba upotrebljavati sa merom, odnosno kada za njih nema zamene (u naučnim tekstovima, u oblastima tehnike).

Tuđice se pišu etimološki (izvorno i latinicom) ili fonetski (onako kako se izgovaraju i ćirilicom). Za njihovo pisanje postoje utvrđena pravila:

1. reči iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog) odomaćile su se u našem jeziku i u naučnoj terminologiji i prilagodile duhu našeg jezika, pa se pišu onako kako se izgovaraju: astronomija, atom, instrument, karikatura, gimnazija; Sokrat, Aristotel, Olimp, Homer, Vavilon, Cezar;

2. u pisanju reči iz živih jezika ima malo razlika:

1) zajedničke imenice i pridevi pišu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz kojeg su preuzete, ali prilagođeno našem pismu i glasovnom sistemu. Na primer, reči spiker i tvist u srpskom jeziku se ne mogu izgovoriti kao u engleskom. U takve pozajmljenice spadaju i reči gulaš, ambalaža, intervju, duet, bas, bife, šofer, kompjuter, kao i mnoge druge;

2) tuđa vlastita imena pišu se različito:

a) izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču ako se na srpskom pišu latinicom: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), Marseille (Marselj), Zurich (Cirih); u tom slučaju se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to samo kada se prvi put pominje;

b) onako kako se izgovaraju (fonetski) kada se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju u zagradi se piše izvorno ime, i to samo kada se prvi put pominje;

c) fonetski, bez obzira na naše pismo, kada su reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog): Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov;

3) imena mnogih stranih gradova, zemalja i druga geografska imena pišu se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu našeg jezika: Njujork, Beč, Venecija, Rim, Atina, Peking, Mađarska.