Skraćenice

 

Skraćenice su skraćeni delovi pojedinih reči ili grupa reči. One nastaju skraćivanjem pojedinih reči, spajanjem početnih slova ili grupe slova pojedinih višesložnih naziva. Neke od njih imaju na kraju tačku, a neke nemaju. Nakon skraćenica upotrebljavaju se znaci interpunkcije bez dodatnog uprošćavanja. Skraćenice su počele da se umnožavaju u XIX veku i od tada su u stalnoj upotrebi; upotrebljavaju se da bi se skratilo vreme potrebno za pisanje ili govor, naročito kada se ukazuje na veliki broj novih organizacija, administrativnih organa i tehnoloških proizvoda tipičnih za industrijska društva.

U srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenica:

1. One koje nastaju skraćivanjem reči, u čitanju se izgovaraju potpuno, kao da nisu skraćene. I one se međusobno razlikuju, a najčešće se upotrebljavaju sledeće:

1) skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom, na primer: br. (broj), str. (stranica), mn. (množina), uč. (učenik), prof. (profesor), god. (godina), tur. (turski), npr. (na primer), tzv. (takozvani), itd. (i tako dalje), tj. (to jest);

2) skraćenice koje se pišu bez tačke:

– za merne veličine, na primer: l (dužina), t (vreme), m (masa), V (zapremina);

– za merne jedinice, na primer: m (metar), s (sekunda), kg (kilogram), L (litar);

– za novčane jedinice, na primer: USD (američki dolar), GBP (britanska funta), JPY (japanski jen);

Pošto su to međunarodne skraćenice uvek se pišu latinicom.

3) bez tačke se pišu i skraćenice koje sadrže prvo i poslednje slovo reči, na primer: mr (magistar), dr (doktor), gđa (gospođa), gđica (gospođica).

2. Skraćenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višesložnim izrazima (složene skraćenice) čitaju se različito:

1) neke se čitaju potpuno kao da su svi delovi reči napisani, a pišu se bez tačke, na primer: OŠ (Osnovna škola), UN (Ujedinjene nacije), VPŠ (Viša poslovna škola);

2) neke postaju reči (imenice), pa se čitaju kao skraćenice i menjaju po padežima, na primer: IMT (Industrija mašina i traktora) – iz IMT-a, radio je u IMT-u;

3) skraćenice preuzete iz stranih jezika pišu se i čitaju kako se izgovaraju i menjaju se po padežima, na primer: Unesko – Uneskov program, Unicef – od Unicefa.