Pridevi

 

Pridevi su nesamostalne reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, tj. kazuju neku osobinu saopštenog pojma. Oni su istog roda, broja i padeža kao i imenica uz koju stoje. U rečenici najčešće imaju službu atributa i imenskog dela predikata.

Pridevi su najčešće izvedene reči. Izvedeni pridevi nastaju od imeničke osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih u srpskom jeziku ima malo (npr. beo, crn, lep, brz, lenj, mlad).

Prema značenju, pridevi mogu biti:
1) opisni – označavaju osobinu imenice uz koju stoje: visok, nemiran, srećan, mračan, pametan, vredan, zelen;
2) prisvojni – označavaju pripadnost imenice uz koju stoje: seoski, šumadijski, šabački, Petrov, Ivanin, babin, mamin;
3) gradivni – označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje: glinen, metalan, drven, trščan, vunen, zlatan;
4) vremenski – označavaju imenicu po vremenu: mesečni, letnji, zimski, noćni, dnevni, jutarnji;
5) mesni – označavaju mesto imenice uz koju stoje: prednji, zadnji, gornji, donji, desni, južni.

Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica nastavcima -ov, -ev, -in pišu se velikim početnim slovom (Filipov, Milošev, Jelenin), dok se prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica nastavcima -ski, -ški, -čki pišu malim početnim slovom (mađarski, niški, kragujevački).

 

Pridevski vid

Svojstvo prideva da označava istu osobinu nepoznatog i poznatog pojma naziva se pridevski vid. Pridevski vid može biti:
1) neodređeni – označava osobinu nepoznatog predmeta, bića ili pojave, a dobija se na pitanje KAKAV?, na primer:
• Najviše im se dopao zlatan lančić.
• Prišao joj je simpatičan dečak.

2) određeni – označava osobinu poznatog predmeta, bića ili pojave, a dobija se na pitanje KOJI?, na primer:
• Taj zlatni lančić dobila je na poklon.
• Taj simpatični dečak je njen prijatelj.

U muškom rodu, neodređeni vid ima nulti nastavak, a određeni vid ima nastavak -i u nominativu jednine. U ženskom i srednjem rodu, neodređeni i određeni vid imaju isti oblik (nema posebnog nastavka), a razlika je samo u akcentu i dužini izgovora, na primer:
Šarena mačka ceo dan trči po dvorištu. (neodređeni vid)
• Ta šarena mačka me je malopre uplašila. (određeni vid)
• Jedno veselo dete igra se u parku. (neodređeni vid)
• Uvek mi je drago kad sretnem to veselo dete. (određeni vid)

Samo opisni i neki gradivni pridevi mogu imati i neodređeni i određeni vid. Vremenski i mesni pridevi imaju samo određeni vid, a vid prisvojnih prideva određuje se prema njihovom završetku: pridevi na -ov, -ev, -in imaju samo neodređeni vid, a oni sa završetkom -ski, -ški, -čki samo određeni vid.

Neodređeni i određeni vid prideva različito se menjaju po padežima.

 

Poređenje prideva

Poređenje imaju samo opisni pridevi, a njihova promena prema stepenu osobine koju označavaju naziva se komparacija. Osnovni oblik prideva naziva se pozitiv, a on ima dva stepena poređenja – komparativ (prvi stepen) i superlativ (drugi stepen).

Bića, predmeti i pojave mogu se porediti prema tome da li je neka njihova zajednička osobina jače ili slabije izražena. Ako se ta osobina samo kazuje pridevom, onda je on u osnovnom obliku – pozitivu, na primer:
• blistav
• grub
• lep

Ako se pridevom kazuje da je neka osobina jače izražena u odnosu na istu osobinu drugog pojma sa kojim se poredi, onda je pridev u komparativu. Taj oblik se gradi dodavanjem nastavaka -iji, -ji, -ši na pozitiv, na primer:
• blistaviji
• grublji
• lepši

Nastavak -ji se ne javlja u tom obliku, nego uvek izaziva jotovanje prethodnog suglasnika. On dolazi na osnovu jednosložnih prideva, pretežno onih sa dugim samoglasnikom u osnovi, na primer: brz – brži, drag – draži, mlad – mlađi, skup – skuplji.

Samo tri prideva imaju nastavak -ši: lak – lakši, lep – lepši, mek – mekši.

Ako se pridevom kazuje da je neka osobina najjače izražena u odnosu na istu osobinu svih pojmova sa kojima se poredi, onda je pridev u superlativu. Taj oblik se gradi dodavanjem prefiksa naj- na komparativ, na primer:
• najblistaviji
• najgrublji
• najlepši

Prefiks naj- uvek se piše spojeno sa komparativom, a kada pridev počinje suglasnikom j, on se piše dva puta, na primer: najjači, najjasniji, najjednostavniji, najjeftiniji.

Nepravilnu komparaciju (komparativ i superlativ sa izmenjenom ili sasvim drugom osnovom) imaju četiri prideva i oni spadaju u izuzetke. To su:
1) dobar – bolji – najbolji
2) zao – gori – najgori
3) mali – manji – najmanji
4) veliki – veći – najveći

Nekoliko primera pravilnog poređenja prideva koji se, najčešće, govore i pišu nepravilno:
• besan – bešnji – najbešnji
• blag – blaži – najblaži
• gorak – gorči – najgorči
• mrk – mrkiji – najmrkiji
• strog – stroži – najstroži
• tesan – tešnji – najtešnji
• visok – viši – najviši