Apozicija

 

Apozicija je dodatak imenici koji na drugačiji način (pomoću novih podataka) kazuje ono što ta imenica označava. Ona imenuje isti sadržaj i ima istu službu u rečenici kao i imenica koju određuje. Takođe, uvek je u istom padežu kao i imenica koju određuje. Apozicija se u pisanju odvaja zarezima, a u govoru pauzom. U službi apozicije je imenica ili skup reči u kojem je imenica glavna reč, na primer:

• Ivana, Jelenina sestra, dobro igra odbojku.

• Jelena, moja prijateljica od detinjstva, lepo izgleda.

 

Apozitiv

Apozitiv označava isto što i apozicija, a može biti:

1) pridev ili pridevska sintagma koja se slaže (kongruira) sa imenicom iz rečenice, na primer:

• Karanfili, beli i crveni, zamirisali su celu kuću.

2) imenička sintagma koja se ne slaže (ne kongruira) sa imenicom iz rečenice, na primer:

• Filip, kose mokre od snega, brzo utrča u kuću da se ugreje.