Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice, imeničke sintagme i imeničke zamenice. Ulogu subjekta može imati i bilo koja druga vrsta reči upotrebljena kao da je imenica (pridev, broj, glagol i dr.). Dobija se na pitanje KO? ili ŠTA? uz predikat.
Postoje dve vrste subjekata:
1. gramatički – uvek je u nominativu, npr.:
• Filip je dobio peticu.
• Kiša pada.
• Oni će doći.
Gramatički subjekat može biti i u vokativu, i to u narodnim epskim pesmama radi postizanja rime, npr.:
• „Poranio Kraljeviću Marko u neđelju prije jarkog sunca…”
• „Vino pije Kraljeviću Marko sa staricom Jevrosimom majkom…”
2. logički ili semantički – subjekat koji se nalazi u nekom zavisnom padežu:
a) u genitivu (uz biti ili imati u značenju postojanja ili nepostojanja), npr.:
• Bilo je dosta dece u parku.
• Nema mleka u frižideru.
b) u dativu (uz bezlične glagole ili glagolske izraze koji označavaju neko subjektivno osećanje), npr.:
• Filipu se spava.
• Njoj je hladno.
c) u akuzativu (uz biti sa imenicom ili uz neke glagole koji izražavaju subjektivno (najčešće negativno) osećanje), npr.:
• Jelenu je strah.
• Njega boli glava.