Subjekat

 

Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice, imeničke sintagme i imeničke zamenice. Ulogu subjekta može imati i bilo koja druga vrsta reči upotrebljena kao da je imenica (pridev, broj, glagol i dr.). Dobija se na pitanje KO? ili ŠTA? uz predikat.

Postoje dve vrste subjekata:

1) gramatički – uvek je u nominativu, na primer:

Filip je dobio peticu.

Kiša pada.

Oni će doći.

Gramatički subjekat može biti i u vokativu, i to u narodnim epskim pesmama radi postizanja rime, na primer:

• „Poranio Kraljeviću Marko u neđelju prije jarkog sunca…”

• „Vino pije Kraljeviću Marko sa staricom Jevrosimom majkom…”

2) logički ili semantički – subjekat koji se nalazi u nekom zavisnom padežu:

a) u genitivu (uz biti ili imati u značenju postojanja ili nepostojanja):

• Bilo je dosta dece u parku.

• Nema mleka u frižideru.

b) u dativu (uz bezlične glagole ili glagolske izraze koji označavaju neko subjektivno osećanje):

Filipu se spava.

Njoj je hladno.

c) u akuzativu (uz biti sa imenicom ili uz neke glagole koji izražavaju subjektivno (najčešće negativno) osećanje):

Jelenu je strah.

Njega boli glava.