Objekat

 

Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojim se vrši radnja. U službi objekta najčešće su imenice i zamenice. Može biti iskazan jednom rečju ili skupom reči. Objekat može biti:

1) pravi,

2) nepravi.

Pravi objekat se javlja isključivo uz prelazne glagole bez predloga. Postoje tri tipa takvog objekta:

1) pravi objekat u akuzativu:

– Filip je kupio loptu.

– Ispeglala je haljinu.

– On voli filmove.

2) pravi objekat u partitivnom (deonom) genitivu, koji se može zameniti akuzativom:

– Jeli smo kiflica i kolača na žurki.

– Pili smo juče na žurki soka.

Kada se dati primeri zamene akuzativom, glasiće:

– Jeli smo kiflice i kolače na žurki.

– Pili smo juče na žurki sok.

3) pravi objekat u slovenskom (odričnom) genitivu, koji se može zameniti akuzativom:

– Cele noći nije oka sklopila.

– Ona nije rekla ni reči.

Kada se dati primeri zamene akuzativom, glasiće:

– Cele noći nije oko sklopila.

– Ona nije rekla ni reč.

Nepravi objekat se javlja u svim zavisnim padežima, sa predlogom ili bez njega, i to uz neprelazne glagole:

– Jelena se plaši visine. (genitiv; ne može se zameniti akuzativom)

– Mi pomažemo majci. (dativ)

– On piše olovkom. (instrumental)

– Pričali smo o vanzemaljcima. (lokativ; uvek sa predlogom)

Postoje i glagoli koji uz sebe mogu vezati dva objekta, odnosno dve rekcije, pa se takvi glagoli nazivaju dvorekcijski glagoli. To su obično glagoli davanja (dati, pokloniti, poslati, pružiti, uručiti i sl.) i glagoli saopštavanja (javiti, kazati, pričati, reći, saopštiti i sl.). Njih dopunjuju jedan nepravi objekat u dativu i jedan pravi objekat u akuzativu, na primer:

– Dala sam drugarici knjigu.

– Poslali smo prijateljima poklon za godišnjicu.

– Rekao je roditeljima dobru vest.