Objekat

 

Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojim se vrši radnja. U službi objekta najčešće su imenice i zamenice. Može biti iskazan jednom rečju ili skupom reči.

Objekat može biti:
1) pravi,
2) nepravi.

Pravi objekat se javlja isključivo uz prelazne glagole bez predloga. Postoje tri tipa takvog objekta:
1) pravi objekat u akuzativu:
• Filip je kupio loptu.
• Ispeglala je haljinu.
• On voli filmove.
2) pravi objekat u partitivnom (deonom) genitivu, koji se može zameniti akuzativom:
• Jeli smo kiflica i kolača na žurki.
• Pili smo juče na žurki soka.
Kada se dati primeri zamene akuzativom, glasiće:
• Jeli smo kiflice i kolače na žurki.
• Pili smo juče na žurki sok.
3) pravi objekat u slovenskom (odričnom) genitivu, koji se može zameniti akuzativom:
• Cele noći nije oka sklopila.
• Ona nije rekla ni reči.
Kada se dati primeri zamene akuzativom, glasiće:
• Cele noći nije oko sklopila.
• Ona nije rekla ni reč.

Nepravi objekat se javlja u svim zavisnim padežima, sa predlogom ili bez njega, i to uz neprelazne glagole:
• Jelena se plaši visine. (genitiv; ne može se zameniti akuzativom)
• Mi pomažemo majci. (dativ)
• On piše olovkom. (instrumental)
• Pričali smo o vanzemaljcima. (lokativ; uvek sa predlogom)

Postoje i glagoli koji uz sebe mogu vezati dva objekta, odnosno dve rekcije, pa se takvi glagoli nazivaju dvorekcijski glagoli. To su obično glagoli davanja (dati, pokloniti, poslati, pružiti, uručiti i sl.) i glagoli saopštavanja (javiti, kazati, pričati, reći, saopštiti i sl.). Njih dopunjuju jedan nepravi objekat u dativu i jedan pravi objekat u akuzativu, na primer:
• Dala sam drugarici knjigu.
• Poslali smo prijateljima poklon za godišnjicu.
• Rekao je roditeljima dobru vest.