Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojim se vrši radnja. U službi objekta najčešće su imenice i zamenice. Može biti iskazan jednom rečju ili skupom reči.
Objekat može biti:
1. pravi,
2. nepravi.
Pravi objekat se javlja uz prelazne glagole. Postoje tri tipa takvog objekta:
1. pravi objekat u akuzativu bez predloga, npr.:
• Filip je kupio loptu.
• Ispeglala je haljinu.
• On voli filmove.
2. pravi objekat u obliku deonog (partitivnog) genitiva, koji se može zameniti akuzativom, npr.:
• Donesi vode.
• Uzmi kolača.
Kada se genitiv zameni akuzativom:
• Donesi vodu.
• Uzmi kolače.
3. pravi objekat u obliku slovenskog genitiva, tj. genitiva uz negirani glagol, npr.:
• Nema izlaza iz ove situacije.
• Nije rekla ni reči.
Nepravi objekat se javlja u svim zavisnim padežima, sa predlogom ili bez njega, i to uz neprelazne glagole, npr.:
• Jelena se plaši visine. (genitiv; ne može se zameniti akuzativom)
• Mi pomažemo majci. (dativ)
• On piše olovkom. (instrumental)
• Pričali smo o vanzemaljcima. (lokativ; uvek sa predlogom)
Postoje i glagoli koji uz sebe mogu vezati dva objekta, odnosno dve rekcije, pa se takvi glagoli nazivaju dvorekcijski glagoli. To su obično glagoli davanja (dati, pokloniti, poslati, pružiti, uručiti i sl.) i glagoli saopštavanja (javiti, kazati, pričati, reći, saopštiti i sl.). Njih dopunjuju jedan nepravi objekat u dativu i jedan pravi objekat u akuzativu, npr.:
• Dala sam drugarici knjigu.
• Poslali smo prijateljima poklon za godišnjicu.
• Rekao je roditeljima dobru vest.