Predikat

 

Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. On je, gotovo uvek, njen stalni deo, i to u ličnom glagolskom obliku. Pored glagola, u službi predikata mogu biti i imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.

Postoje tri vrste predikata:

1. glagolski, koji može biti:

1) prost – ima jedan glagol u ličnom obliku, na primer:

Crtam.

Uradiće.

Zvoni telefon.

2) složen – ima dva glagola, jedan nepotpunog značenja u ličnom obliku, a drugi u infinitivu ili se upotrebljava konstrukcija da + prezent, na primer:

Nastavi učiti.

• Ona poče čitati.

Moraš da jedeš.

Ne smem da skočim.

Nepotpuni glagoli se dele na:

a) modalne – hteti, moći, morati, smeti, trebati, valjati i dr.;

b) fazne (aspektualne) – nastaviti, nastavljati, početi, počinjati, prestati, prestajati i dr.

2. imenski – sastoji se od pomoćnog glagola jesam/biti, koji obavlja funkciju kopule (spone), i druge reči koja se naziva imenski deo predikata (imenska reč ili imenička sintagma), na primer:

• Filip je karatista.

• Limun je voće puno vitamina.

3. priloški – sastoji se od pomoćnog glagola jesam/biti, koji obavlja funkciju kopule (spone), i priloga, na primer:

• Oni su spori.

• Park je blizu.