Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. On je, gotovo uvek, njen stalni deo, i to u ličnom glagolskom obliku. Pored glagola, u službi predikata mogu biti i imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.
Postoje tri vrste predikata:
1. glagolski, koji može biti:
1) prost – ima jedan glagol u ličnom obliku, na primer:
• Crtam.
• Uradiće.
• Zvoni telefon.
2) složen – ima dva glagola, jedan nepotpunog značenja u ličnom obliku, a drugi u infinitivu ili se upotrebljava konstrukcija da + prezent, na primer:
• Nastavi učiti.
• Ona poče čitati.
• Moraš da jedeš.
• Ne smem da skočim.
Nepotpuni glagoli se dele na:
a) modalne – hteti, moći, morati, smeti, trebati, valjati i dr.;
b) fazne (aspektualne) – nastaviti, nastavljati, početi, počinjati, prestati, prestajati i dr.
2. imenski – sastoji se od pomoćnog glagola jesam/biti, koji obavlja funkciju kopule (spone), i druge reči koja se naziva imenski deo predikata (imenska reč ili imenička sintagma), na primer:
• Filip je karatista.
• Limun je voće puno vitamina.
3. priloški – sastoji se od pomoćnog glagola jesam/biti, koji obavlja funkciju kopule (spone), i priloga, na primer:
• Oni su spori.
• Park je blizu.
