Basna

 

Basna je kratko prozno delo o životinjama (ređe o biljkama i neživim stvarima) kojima su date neke ljudske osobine, pre svega govor. U njoj se, preko likova životinja, otkrivaju osobine ljudi i ukazuje na njihove nedostatke i mane kao razumnih bića. Iako se priča o životinjama misli se na ljude, na njihove osobine, postupke i međusobne odnose, uopšte moral. Svaka životinja uvek predstavlja (oličava) određenu čovekovu osobinu, na primer: lisica – lukavost, lav – snagu, jagnje – naivnost, magarac – tvrdoglavost, mrav – vrednoću, vuk – tiraniju. Iako je basna kratko prozno delo, ona je vrlo slikovita i sa veoma živom radnjom. U njoj se najčešće saopštavaju dve situacije koje su uzročno-posledično povezane. Basne se često sastoje iz dijaloga sa jasno naglašenim završetkom. U njima se uvek nalazi pouka (naravoučenije), pa zato one imaju veliku vaspitnu i umetničku vrednost. Iz njih se saznaje o ljudskim vrlinama (vrednoći, poštenju, hrabrosti, upornosti), ali i o nedoličnostima (lakomosti, nadmenosti, tlačenju, uobraženosti). Basna je vrlo stara realistička književna vrsta.

Naše narodne basne su Lisica i gavran, Obad i junac, Vo i miš, Vuk i jagnje, Medved i pčele, Medved koji je sve očekivao od drugih, Ovan i jelen, Leptir i žaba, Sovino blago, Snažan tigar i druge.