Legenda je predanje, priča o nekom neobičnom, najčešće važnom događaju, o životu ili smrti neke, obično poznate ličnosti, o životu i delima svetaca, o postanku nekog mesta, neke životinje, o nastanku običaja, bolesti i dr., često sa izmišljenim ili fantastičnim elementima. Ranije se taj termin odnosio samo na priče o svecima. U legendama o ličnostima, na primer, pominju se značajne osobe iz prošlosti: Kraljević Marko, Miloš Obilić, knez Lazar, knjaz Miloš, Sveti Sava, Sveti Nikola itd. Legendi o postanku mesta ima veoma mnogo. U našoj književnosti postoje legende o postanku Mionice, Banje Koviljače, Zemuna itd.
Narodni pripovedač je težio da objasni kako i zašto su ljudi dobijali imena, kako su nastala neka mesta. Svoju priču je ulepšavao, dodavao zanimljive pojedinosti. Otuda su legende rado stvarane, pričane i slušane. One su po sadržaju veoma slične bajkama, jer i u njima ima mnogo čudesnog, neverovatnog, natprirodnog. Legende često uključuju natprirodna bića, elemente mitologije i sujeverje, što je posledica nepismenosti stvaraoca, njegovog nepoznavanja nauke i vrlo jakog uticaja religije. One se prenose iz prošlosti, povezane su sa određenom ličnošću ili nekim lokalitetom i obično se smatraju istorijskim iako se ne mogu u potpunosti proveriti i potvrditi.
Naše poznate narodne legende su Sveti Ilija i đavo, U cara Trojana kozje uši, Otkud se Miloš zove Obilić, Kako je Marko postao junak, Kako se rodio Sveti Sava, Sveti Sava i neradne žene, Banja Koviljača i planina Vidojevica, Kako je postala krtica, Kako je postala kornjača i druge.