Novela je kratko prozno delo sažete radnje u kojem se o glavnom junaku ili nekom događaju govori samo ono što je veoma bitno, pa najčešće sadrži samo nekoliko likova i samo jedan događaj. Njena radnja se događa u relativno kratkom vremenskom okviru i na relativno ograničenom prostoru. To je priča u kojoj se govori „što bi zaista moglo biti”, kako je rekao Vuk Karadžić. On je novele nazvao i muškim pripovetkama. U novelama najviše i ima onoga što može biti u stvarnom životu, tj. u njima se najčešće prikazuje neka životna situacija, bilo u porodici ili društvu. Izbor teme u noveli je slobodan. U njima se slavi i veliča rad, a osuđuje lenjost. Međutim, ima i novela u kojima se prikazuju životne pojave bez namere da se da sud o njima.
U narodnoj noveli, za razliku od bajki i legendi, nema mnogo fantastičnih i religioznih momenata. Ona je koncizna, vreme i mesto nisu poznati, a junaci (ličnosti) jesu bezimeni. Ličnosti u noveli su stvarni, obični ljudi iz sela i grada, devojke i mladići, čobani i trgovci. Ne tako malo, prožete su humorom. Novela nema mnogo.
Naše poznate narodne novele su Svijetu se ne može ugoditi, Sve, sve, ali zanat, Devojka i knez Jovo, Dram jezika, Laž za opkladu, Kralj i čobanin, Devojka cara nadmudrila i druge.