Reči koje u različitim položajima u rečenici menjaju svoj oblik nazivaju se promenljive vrste reči. One menjaju oblik, zbog funkcije (službe) koju imaju u rečenici, po rodu, broju, padežima, stepenima poređenja i vremenima.
Promenljive vrste reči su:
1. imenice
2. zamenice
3. pridevi
4. glagoli
5. brojevi (od jedan do četiri)
Imenice, zamenice, pridevi i brojevi spadaju u imenske reči, tj. u reči koje imaju deklinaciju. Pored toga, pridevi imaju i kategoriju određenog/neodređenog vida i komparaciju.
Brojevi od jedan do četiri su promenljivi, dok su brojevi od pet pa naviše nepromenljivi, osim kad je reč o stotini (pored nepromenljivog sto), hiljadi, milionu, milijardi, bilionu itd., koji se mogu smatrati i imenicama.
Gramatičke osnove promenljivih reči
Kada se menja promenljiva reč, ne menja se cela reč, već samo jedan njen deo. Promenljive reči se menjaju tako što se na gramatičku osnovu reči dodaju nastavci za oblik. Sve promenljive reči u srpskom jeziku imaju svoju gramatičku osnovu.
Imenske reči
Kako je već rečeno, sve reči koje se menjaju po padežima nazivaju se imenske reči. Osim imenica, po padežima se menjaju i zamenice, pridevi i neki brojevi. Na primer, padežni oblici od imenice kuća glase:
• nom. – kuća
• gen. – kuće
• dat. – kući
• ak. – kuću
• vok. – kućo
• instr. – kućom
• lok. – kući
U svim padežima imenice kuća jedan deo reči ostaje isti, a drugi se menja. Deo kuć- uvek ostaje isti. Taj stalni, nepromenljivi deo reči naziva se gramatička osnova. Menjaju se završeci -a, -e, -i itd. Deo reči koji se menja naziva se nastavak za oblik.
Gramatička osnova imenskih reči dobija se kad se od oblika genitiva jednine oduzme nastavak za oblik.
Glagoli
Glagoli imaju dve gramatičke osnove: prezentsku i infinitivnu.
U svakom licu prezenta postoji deo reči koji se ne menja i deo reči koji se menja. Deo reči koji se ne menja naziva se prezentska osnova, a deo reči koji se menja je nastavak za prezent (-m, -š, ø, -mo, -te, -e/-u/-ju). Prezentska osnova se dobija kad se od prvog lica množine prezenta odbije nastavak -mo, npr.:
• disati – dišemo – diše-
• graditi – gradimo – gradi-
Neki glagoli u trećem licu množine prezenta imaju okrnjenu prezentsku osnovu, tj. osnovu bez krajnjeg samoglasnika, pa se nastavci za prezent dodaju takvoj osnovi (npr. beže, grle, kažu, pišu).
Za građenje nekih glagolskih oblika upotrebljava se infinitivna osnova, deo reči koji se ne menja. Ona se dobija na dva načina:
1. infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -ti kojem prethodi samoglasnik dobija se kad se od infinitiva odbije taj nastavak, npr.:
• farbati – farba-
• voleti – vole-
2. infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -ći dobija se kad se od prvog lica jednine aorista odbije nastavak -oh, npr.:
• izvući – izvukoh – izvuk-
• reći – rekoh – rek-
Na isti način (kao kod glagola koji se završavaju na -ći) dobija se infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -sti, npr.:
• pasti – padoh – pad-
• ubosti – ubodoh – ubod-