Saturn

 

Saturn je šesta planeta po udaljenosti od Sunca, a druga po masi i veličini. Oko svoje ose, koja ima nagib 26,7°, okrene se za 0,444 zemaljska dana, dok oko Sunca obiđe za 29,45 zemaljskih godina, na srednjem rastojanju od 1,427 × 109 km.

Ta planeta je, kao i Jupiter, ogromna gasovita lopta sa malim, čvrstim jezgrom. Saturn je bio najudaljenija planeta koja je otkrivena pre pronalaska teleskopa. Posmatran golim okom izgleda kao žućkasta zvezda, ali kroz teleskop se njegovi prstenovi jasno vide. Saturn je planeta najmanje gustine i kad bi postojao dovoljno veliki okean da Saturn može u njega da stane, uprkos svojoj veličini, on bi plutao.

 

p saturn slika

 

Atmosfera

Saturnova atmosfera je izdeljena na pojaseve kao i atmosfere ostalih gasovitih planeta. Sastoji se od vodonika (97%), helijuma (2%) i male količine sumpora, metana i drugih gasova (1%). Žućkasta boja planete potiče upravo od sumpora u njenoj atmosferi.

 

Struktura

Saturn i Jupiter se vrlo malo razlikuju po sastavu. Obe planete su gasovite lopte sa čvrstim jezgrom. Kao i kod Jupitera, površina Saturna sastoji se od oblaka, koji su grupisani u pojaseve zbog rotacije planete. Saturnovi oblaci nisu tako olujni i šareni kao oni na Jupiteru. Najniži su plavičasti oblaci, zatim unutrašnji narandžasti, a na vrhu se nalaze beli oblaci u kojima temperatura dostiže −140 °C. Iznad oblaka se nalazi sloj izmaglice.

Spoljni omotač, debljine oko 25000 km, sastoji se od tečnog molekularnog vodonika. Unutrašnji omotač, debljine oko 20000 km, sastoji se od tečnog metalnog vodonika. Jezgro planete, prečnika oko 20000 km, sastoji se od stena i metala kao što su silikati i gvožđe.

 

Prirodni sateliti

Saturn ima 62 satelita, po čemu je njegova familija meseca jedna od najbrojnijih u Sunčevom sistemu (samo ih Jupiter ima više). Saturnovi sateliti, koji su dobili imena po ličnostima iz grčke mitologije, razlikuju se po veličini – od najmanje Kalipse, koja ima prečnik samo 16 km, do najvećeg Titana, koji ima prečnik 5150 km. Titan je veći od Merkura i Plutona, i dugo se verovalo da je najveći satelit u Sunčevom sistemu, međutim „Vojadžer 1” pokazao je da to nije tačno. Naime, Titan je jedini satelit Sunčevog sistema koji ima atmosferu, koja je skrivala njegovu pravu veličinu. Tako se ispostavilo da je prečnik čvrstog tela Titana (5150 km) manji od prečnika Jupiterovog satelita Ganimeda (5268 km).

 

Prstenovi

Ono što Saturn čini posebnim jesu njegovi prstenovi, koji kruže oko njegovog ekvatora, i koji su najsjajniji u Sunčevom sistemu. Sačinjeni su od komada stena i leda različite veličine, od sitnih čestica do gromada, pri čemu svaki delić prstena, u suštini, predstavlja satelit koji kruži oko planete. Posmatrano sa Zemlje, čini se da je taj nagomilani otpad deo velike strukture, a zapravo svaki komad ima svoju orbitu. Iako se prstenovi zajedno protežu do 80000 km od planete, neki od njih su uži od 10 m. Prsten D je najbliži Saturnovoj površini i gotovo dotiče planetu, dok je prsten B, treći od planete, najsjajniji i najširi (25500 km).

Dugo se verovalo da samo Saturn ima prstenove, ali danas se zna da ih imaju i Jupiter, Uran i Neptun (sa Zemlje se teleskopom mogu videti samo Saturnovi prstenovi). Oni su sačinjeni od mnoštva komadića leda, kamenja i prašine. Saturnovi prstenovi sadrže najviše ledenih komadića koji dobro reflektuju sunčevu svetlost, dok ostale navedene planete imaju u svojim prstenovima uglavnom prašinu, koja je tamna i slabo odbija svetlost. Osim toga, njihovi prstenovi su mnogo tanji, pa je i to razlog što se sa Zemlje ne mogu videti.

Saturnovi prstenovi su verovatno nastali nakon međusobnog sudara nekih od njegovih ledenih satelita, a kako se čestice prstenova kreću suviše blizu planete, one nisu u stanju da se ponovo spoje u jedinstveno telo, jer ih u tome sprečava Saturnova gravitacija. Jupiterovi, Uranovi i Neptunovi prstenovi su verovatno nastali od udara meteoroida u male unutrašnje satelite kad su se prašina i krhotine stena rasejali oko planeta. Prstenovi imaju sasvim mali efekat na same planete, jer iako su velikih dimenzija, prema masi matičnih planeta oni su gotovo zanemarljivi.

 

Osnovni podaci

• Srednja udaljenost od Sunca: 1 426 666 422 km

• Ekvatorijalni poluprečnik: 58232 km

• Masa: 5,68319 × 1026 kg

• Gustina: 0,687 g/cm3

• Površinska gravitacija: 10,4 m/s2

• Period rotacije: 0,444 zemaljska dana

• Period revolucije: 29,447498 zemaljskih godina

• Srednja orbitalna brzina: 34701 km/h

• Prirodni sateliti: 62

• Prstenovi: da