Instrumental

 

Instrumental je zavisan padež koji najčešće označava društvo ili sredstvo kojim se obavlja radnja. Dobija se na pitanje S KIM? (za imenice koje označavaju osobe) ili (S) ČIM? (za ostale imenice). Osim društva i sredstva, imenice u instrumentalu mogu označavati i vreme, način, mesto vršenja radnje.

Instrumental se može upotrebiti sa predlozima ili bez njih. Najčešći predlozi koji se upotrebljavaju uz instrumental jesu: među, nad, pod, pred, s(a), za.

Predlog s(a) ne upotrebljava se uz instrumental kad on ima značenje sredstva, oruđa ili predmeta radnje. Na primer, pravilno je jesti kašikompisati olovkomputovati vozom, baviti se naukom, a ne jesti sa kašikompisati sa olovkomputovati sa vozom, baviti se sa naukom.

U rečenici, instrumental može imati sledeće službe (funkcije):
1) priloška odredba za sredstvo:
• Došli smo automobilom.
• Mama hleb seče nožem.

2) priloška odredba za društvo:
• Ide u pozorište sa prijateljima.
• Jelena šeta sa drugaricom.

3) atribut:
• Kupio je jaknu sa kapuljačom.
• Pogledaj devojku sa crvenom torbom.

4) priloška odredba za vreme:
Godinama nismo išli na zimovanje.
Nedeljom ne učim.

5) priloška odredba za način:
• Govorila je tihim glasom.
• Otišao je laganim korakom.

6) priloška odredba za mesto:
• Često šetamo obalom.
• Dete se igra pod stolom.

7) nepravi objekat – tu službu u rečenici instrumental ostvaruje posle glagola koji označavaju specifična osećanja ili raspoloženja, ili posle glagola rukovati, rukovoditi, upravljati, koristiti, služiti i sl.:
• Čezne za zavičajem.
• On vešto rukuje alatom.

Naziv instrumental preuzeli smo iz latinskog jezika, u kojem on glasi instrumentalis. Postao je od reči instrumentum, što znači „sredstvo”, pa se taj naziv može prevesti kao „padež sredstva”.

 

Primeri
• Došla je sa osmehom na licu.
• On voli da crta flomasterima.
• Tuguje za devojkom.