Običajne pesme

 

Običajne pesme su vezane za određene trenutke čovekovog života. Naši preci činili su utvrđen red postupaka prilikom stupanja u brak, pri krštenju deteta, slavljenju praznika ili prilikom sahranjivanja nekog člana porodice. Utvrđen red postupaka važio je kao pravilo i ono je s vremenom prerastalo u nepisan zakon – običaj. Te pesme su veoma stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je, tokom vremena, dolazilo u tim običajima. U njima se izražavaju najraznovrsnija osećanja: radost, ljubav, nežnost, tuga, bol. Prema predmetu prikazivanja, običajne pesme se dele na:

1) svatovske,

2) počašnice ili zdravice,

3) uspavanke,

4) tužbalice ili naricaljke.

Svatovske pesme su vrlo stare po postanku. U njima se peva o prosidbi devojke, devojačkoj tuzi zbog rastanka sa roditeljima, radosti zbog života sa voljenom osobom, ali i o neizvesnosti dobrog života u novom domu. Svatovske pesme sadrže bogate opise devojačke opreme i prirodne fizičke lepote devojke koja se udaje, i pune su radosti. Radost proističe iz pomisli da će nevesta u dom doneti sreću, ljubav, potomke, bolji život. U ponekim pesmama opevana je tuga zbog rastanka sa roditeljima. Svatovske pesme su Dvori devojački, Snaha, Kad izvedu devojku, Kad se isprosi devojka, Kad polaze svatovi, Konj i mladoženja, Mladoženji i druge.

Počašnice su pesme kojima se odaje čast domaćinu ili njegovim ukućanima. U njima se obično želi dobro zdravlje i sreća. Pevaju se (recituju), uz podignutu čašu koja se u čast domaćina ispija, kada se nazdravlja. Mnoge počašnice su ozbiljne, dostojanstvene i dirljive, ali ima i vrlo duhovitih i humorističkih. Poznate zdravice su Pametnom čoveku, Junaku, Starcu, Biserna brada, Prva zdravica i druge.

Uspavanke su pesme u kojima majka kazuje najlepše želje svom detetu. Njima se iskazuju lepe želje vezane za buduću sreću deteta i njegov miran san. Uspavanke su se pevale prilikom uspavljivanja deteta. U tim pesmama reči su nežne i tople, a melodija tiha i mila. Dete bi bez straha mirno zaspalo u toplom majčinom naručju ili kolevci. Poznate uspavanke su Detetu, Majka Jova u ruži rodila, Ide sanak uz ulicu, Spavaj čedo i druge.

Tužbalice su pesme u kojima se iskazuje bol, žalost za umrlim. U tim pesmama reči su dostojanstvene, uzvišene, a ton veoma tužan i dirljiv. Zbog teme, tužbalice često imaju prepev (refren). U toj vrsti običajnih pesama veličaju se moralne i fizičke odlike umrloga i iznosi težina gubitka za porodicu. Pevaju ih žene, nikad muškarci. Poznate tužbalice su Zar ti nije žao, Za ćerkom, Za jedinkom sinom, Tužbalica jedne sestre, Treći dan na grobu, Pokojniku i druge.