-
Bogatstvo je nalik na morsku vodu – što je više pijemo, to smo žedniji.
-
Budala trči za užicima života i shvata da je prevarena. Mudrac izbegava nevolje.
-
Čast je, objektivno gledano, mišljenje drugih o nama, a subjektivno – naš strah od tog mišljenja.
-
Čoveku koji je intelektualno viši od drugih samoća pruža dvostruku korist: prvu, što je sam, i drugu, što nije sa drugima.
-
Da bi se priznala tuđa vrednost, treba imati sopstvenu.
-
Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.
-
Divljaci se uzajamno proždiru, a pitomi se uzajamno varaju.
-
Društvenost spada u najopasnije, možda čak i ubitačne sklonosti, pošto nas dovodi u dodir sa ljudima od kojih je većina moralno rđava, a intelektualno tupa ili izopačena.
-
Izvor naše sreće je u subjektivnim osobinama: plemenitom karakteru, preduzimljivom duhu, srećnom temperamentu, vedrom umu i zdravom telu.
-
Kao što je ljubav prema životu zapravo samo strah od smrti, tako i društvenost ljudi zapravo nije direktna; ona se, naime, ne zasniva na ljubavi prema društvu, nego na strahu od samoće.
-
Ko je okrutan prema životinjama, ne može biti dobar čovek.
-
Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga sa kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.
-
Ko želi da se njegovoj reči poveruje, neka je izrekne hladno i bez strasti.
-
Lepota je otvoreno preporučeno pismo koje za nas unapred pridobija srca.
-
Ljubomora se uvek rađa sa ljubavlju, ali ne umire uvek sa njom.
-
Ljude u društvo tera unutrašnja praznina i dosada. Ako osete da su nam potrebni, ljudi postaju obesni i arogantni.
-
Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.
-
Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas je nedavno snašla.
-
Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira.
-
Najsigurniji način da ne postaneš vrlo nesrećan jeste taj da ne zahtevaš da budeš vrlo srećan.
-
Neko je, recimo, mlad, lep, bogat i cenjen, pa se pitamo, kad želimo da ocenimo njegovu sreću, da li je zbog toga i vedar; ako je, naprotiv, vedar, sasvim je svejedno da li je mlad ili star, uspravan ili grbav, siromašan ili bogat: on je srećan.
-
„On je vrlo nedruštven”, to gotovo već znači: „On je čovek velikih sposobnosti.”
-
Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ta osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji.
-
Ono što se zna ima dvostruku vrednost ako se ujedno za ono što se ne zna priznaje da se ne zna.
-
Oženiti se znači svoja prava prepoloviti, a obaveze duplirati.
-
Prijateljima lako opraštamo greške koje nas ne pogađaju.
-
Retko se nalazi ono što je pravo, a još ređe se ceni.
-
Samoća je sudbina svih značajnijih duhova.
-
Slobodno vreme većine ljudi ispunjeno je ili čulnim uživanjima i ludorijama ili dosadom i tupošću.
-
Spojiti uljudnost sa ponosom pravo je majstorstvo.
-
Sudbina meša karte, a mi igramo.
-
Talenat pogodi metu koju niko drugi ne može pogoditi. Genije pogodi metu koju niko drugi ne može videti.
-
U samoći bednik oseća svu svoju bedu, a veliki duh svu svoju veličinu.
-
U starosti čovek se bolje čuva od nesreće, a u mladosti je bolje podnosi.
-
U svakom slučaju, bolje je da se razboritost pokaže onim što se prećuti nego onim što se kaže.
-
U svetu uglavnom caruje zlo, a glavnu reč ima glupost.
-
Vera je kao i ljubav: ona se ne da nametnuti. Zato i jeste uzaludan svaki trud da se ona državnim merama uvede ili učvrsti.
-
Verovanje i znanje odnose se jedno prema drugome kao ptice na vagi: koliko se jedna spusti, toliko se druga podigne.
-
Zašto su obični ljudi tako društveni i prilagodljivi? Zato što lakše podnose druge nego sebe.
-
Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja – sve je ništa.
