Artur Šopenhauer – citati

 

  • Bogatstvo je nalik na morsku vodu – što je više pijemo, to smo žedniji.

 

  • Budala trči za užicima života i shvata da je prevarena. Mudrac izbegava nevolje.

 

  • Čast je, objektivno gledano, mišljenje drugih o nama, a subjektivno, naš strah od tog mišljenja.

 

  • Čoveku koji je intelektualno viši od drugih samoća pruža dvostruku korist: prvu, što je sam, i drugu, što nije sa drugima.

 

  • Da bi se priznala tuđa vrednost, treba imati sopstvenu.

 

  • Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.

 

  • Divljaci se uzajamno proždiru, a pitomi se uzajamno varaju.

 

  • Društvenost spada u najopasnije, možda čak i ubitačne sklonosti, pošto nas dovodi u dodir sa ljudima od kojih je većina moralno rđava, a intelektualno tupa ili izopačena.

 

  • Izvor naše sreće je u subjektivnim osobinama: plemenitom karakteru, preduzimljivom duhu, srećnom temperamentu, vedrom umu i zdravom telu.

 

  • Kao što je ljubav prema životu zapravo samo strah od smrti, tako i društvenost ljudi zapravo nije direktna; ona se, naime, ne zasniva na ljubavi prema društvu, nego na strahu od samoće.

 

  • Ko je okrutan prema životinjama, ne može biti dobar čovek.

 

  • Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga sa kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.

 

  • Ko želi da se njegovoj reči poveruje, neka je izrekne hladno i bez strasti.

 

  • Lepota je otvoreno preporučeno pismo koje za nas unapred pridobija srca.

 

  • Ljubomora se uvek rađa sa ljubavlju, ali ne umire uvek sa njom.

 

  • Ljude u društvo tera unutrašnja praznina i dosada. Ako osete da su nam potrebni, ljudi postaju obesni i arogantni.

 

  • Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.

 

  • Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla.

 

  • Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira.

 

  • Najsigurniji način da ne postaneš vrlo nesrećan je taj da ne zahtevaš da budeš vrlo srećan.

 

  • Neko je, recimo, mlad, lep, bogat i cenjen, pa se pitamo, kad želimo da ocenimo njegovu sreću, je li zbog toga i vedar; ako je, naprotiv, vedar, sasvim je svejedno je li mlad ili star, uspravan ili grbav, siromašan ili bogat: on je srećan.

 

  • „On je vrlo nedruštven”, to gotovo već znači: „On je čovek velikih sposobnosti”.

 

  • Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji!

 

  • Ono što se zna ima dvostruku vrednost ako se ujedno za ono što se ne zna priznaje da se ne zna.

 

  • Oženiti se znači svoja prava prepoloviti, a obaveze duplirati.

 

  • Prijateljima lako opraštamo greške koje nas ne pogađaju.

 

  • Retko se nalazi ono što je pravo, a još ređe se ceni.

 

  • Samoća je sudbina svih značajnijih duhova.

 

  • Slobodno vreme većine ljudi ispunjeno je ili čulnim uživanjima i ludorijama ili dosadom i tupošću.

 

  • Spojiti uljudnost sa ponosom pravo je majstorstvo.

 

  • Sudbina meša karte, a mi igramo.

 

  • Talenat pogodi metu koju niko drugi ne može pogoditi. Genije pogodi metu koju niko drugi ne može videti.

 

  • U samoći bednik oseća svu svoju bedu, a veliki duh svu svoju veličinu.

 

  • U starosti čovek se bolje čuva od nesreće, a u mladosti je bolje podnosi.

 

  • U svakom slučaju, bolje je da se razboritost pokaže onim što se prećuti nego onim što se kaže.

 

  • U svetu uglavnom caruje zlo, a glavnu reč ima glupost.

 

  • Vera je kao i ljubav: ona se ne da nametnuti. Zato i jeste uzaludan svaki trud da se ona državnim merama uvede ili učvrsti.

 

  • Verovanje i znanje odnose se jedno prema drugome kao ptice na vagi: koliko se jedna spusti, toliko se druga digne.

 

  • Zašto su obični ljudi tako društveni i prilagodljivi? Zato što lakše podnose druge nego sebe.

 

  • Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja, sve je ništa.