Jovan Dučić – citati

 

  • Ako ljubav zavisi od naše slobodne volje, zašto ne prestanu da se vole oni koji bi hteli da prestanu? Naprotiv, plaču od bola i robuju ljubavi, čak i oni ponosni ljudi koji inače smatraju ropstvo za najveće zlo; i rado se lišavaju zbog ljubavi nečeg čega se nikada nisu hteli odreći; i nose svoju ljubav kao bolest i okov; i žive u strahu da ne izgube samo onog kog vole.

 

  • Čovek se ne boji samo opasnosti koja postoji, nego još više opasnosti koju sluti; boji se i mogućeg i nemogućeg. Uobražene opasnosti su najdublje, i uobraženi neprijatelji su najkrvoločniji.

 

  • Čovek vlada ženom samo kad vlada sobom; a mi vladamo sobom samo kad više mislimo nego što osećamo.

 

  • Da muškarac odista voli postojano samo jednu jedinu ženu, potrebna je mašta koja ide u priviđenje i prelazi u ludilo.

 

  • Dobro je izbegavati čest susret sa neprijateljem, ali i sa prijateljem. A za usluge bolje se ponekad obratiti neprijatelju nego prijatelju. Ima slučajeva gde smo od neprijatelja napravili prijatelja samo tim što smo mu dali prilike da nas obaveže.

 

  • Ima i kod najzaljubljenije žene jedno mesto u duši koje hoće da se sveti onom kojeg voli. Jedna mračna klica neverstva i zloće, koju ni samoj sebi ne bi umela ni smela da prizna.

 

  • Ima trenutaka kada se čovek više plaši života nego smrti. To je najgroznije osećanje koje se može imati. To je vrhunac očajanja sa kojeg se pada ili u smrt ili u zločin. Ali ovo znači i da treba više hrabrosti za život, nego što je treba za smrt.

 

  • Između žene i velikog muškarca postoji prirodan antagonizam, zbog čega su veliki ljudi ili izbegavali superijornije žene, ili imali s njima samo nesrećne doživljaje.

 

  • Ja pamet muškarca računam po onome što kaže, a pamet žene po onom što ne kaže.

 

  • Jedino što muškarci ne opraštaju drugom muškarcu je kad ima lepšu ženu nego što je njihova.

 

  • Kad bi mladost imala filozofiju starca, ne bi bilo na svetu nijednog sunčanog dana.

 

  • Kad se uzme koliko na svetu ima glupaka, ludaka, podlaca i bezličnih ljudi, čovek izgubi svaku ljubav za život u tako otrovnom vazduhu.

 

  • Kao glad, ni ljubav nema očiju; ali ljubomora nema pameti.

 

  • Kao što gusenice imaju boju lista na kojem leže, ili kao što polip dobije boju predmeta za koji se uhvati, i žena kad laže daje sebi izgled kakav joj treba.

 

  • Kod žene je urođeno da vara na malo i na veliko, svesno i nesvesno, namerno i nenamerno, a vrlo često i bez ikakve zle namere, i čak sasvim često iz najbolje namere: u najviše slučajeva, samo da bi se većma dopala.

 

  • Ko misli da je srećan, on je zaista srećan.

 

  • Ko se dotakne prljavog predmeta, on uprlja svoje telo, a ko se dotakne prljavog čoveka, on uprlja svoju dušu.

 

  • Ko smisao života nije tražio, taj nije živeo, ali ako ga je tražio, nikad nije bio dovoljno srećan.

 

  • Lepa je svaka žena, osim one koja misli da to nije, i one koja misli da to jeste.

 

  • Ljubav je dokaz inteligencije, jer čovek bez ideja i prostak bez vaspitanja ne mogu biti zaljubljeni, pošto je ljubav najveća mudrost i najfinija duševnost.

 

  • Ljubav je najčešće jedno veliko maštanje, jer smo izmislili sve vrline kod žene koju volimo, i uobrazili da su sve sreće mogućne, i zaključili da su sve prepone sitne i neznatne.

 

  • Ljubav je ozbiljna i sveta stvar, ali su zaljubljenici, začudo, uvek smešni za sve ostale ljude. Dovoljno je da vam neko ispovedi da je zaljubljen, pa da mu u vašim očima padne cena.

 

  • Ljubomora je najveće nespokojstvo i nasilje nad sobom i nad drugima.

 

  • Ljubomoran muškarac je moralni idiot, a ljubomorna žena je gora i opasnija od preljubnice.

 

  • Ljudi najčešće naprave ono što su najviše izbegavali i izgovore ono što su najviše želeli da prećute. Stoga ne hvatajte ljude u greškama, praštajte uvrede i ne pamtite reči. Od stotinu stvari koje čovek uradi, on ih je najviše uradio u ludilu, ili u bunilu, ili bar slučajno, ali svakako najmanje promišljeno.

 

  • Mnogo puta žena ne voli muškarca ni čijoj se lepoti najviše divi, jer svaka žena instinktivno oseća da je fizička lepota žensko oružje, a ona to svoje oružje ne voli da vidi u rukama muža ili ljubavnika.

 

  • Možda bi užasi ljubavi bili manji kada bismo mogli voleti samo one koje bismo hteli. Odista, strašno je i pomisliti da ni naše mržnje, ni naše ljubavi ne zavise od naše slobodne volje.

 

  • Možda je prava sreća što pojedini ljudi ne znaju kako o njima misli ostali svet. Čovek živi celog života i u obmanama o sebi, i u predrasudama o drugima, a to možda čini sumu njegove sreće na ovoj zemlji. Jedan veliki deo sveta živi na taj način spokojno u svojoj laži kao svilena buba u svojoj svilenoj čauri.

 

  • Muškarac veruje u ljubav i kad nije nikad bio voljen; i zanosi se ljubavlju i onda kada ne voli ženu.

 

  • Muškarci su hrabri pred smrću, a žene pred životom; muškarci pred drugim muškarcem, a žene pred celom sudbinom.

 

  • Najbolje ćete čoveka ceniti po onome što on uradi baš slučajno i nesvesno, a ne po onome što radi razmišljeno i namerno. Jer da kažemo u paradoksu: slepa priroda jeste jedini vidoviti razum.

 

  • Najviše se vole oni ljudi koji imaju iste vrline, a najviše se mrze oni koji imaju iste mane.

 

  • Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata – i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.

 

  • Nema nesreće muškarčeve koju žena nije u stanju da sasvim neutralizira, ili veoma ublaži. Veličina žene je u velikim momentima; u sitnim događajima, ona je sitna.

 

  • Neosporno, ima i ljudi koji ne umeju biti srećni ni sa ma kakvim vrlinama, ili ma kolikim bogatstvom. Ima i ljudi rođenih za nesreću, kao što su drugi rođeni za muziku. Treba imati nekakav talenat za sreću, kao što treba imati puno duše da se bude istinski nesrećan.

 

  • Nepomućena sreća u ljubavi, to je ne tražiti od žene vernost.

 

  • Neprijatelji, to su često samo naši prerušeni prijatelji koje od nas deli samo kakav nesporazum ili predrasuda.

 

  • Nije žalost što često rđavi i glupi ljudi ipak dobro žive; žalost je samo kad glupi i zli ljudi otmu mesta pametnim i čestitim.

 

  • Niko nije sujetan na svoju mladost, niti se oseća da je presrećan zato što je mlad; a svako je, naprotiv, i nesrećan i očajan kad je star.

 

  • Niko o ženama ne misli gore nego baš muškarac koji već neku ženu bezumno voli.

 

  • Pronaći dobru ženu, to je teško kao pronaći u svom vrtu izvor petroleuma.

 

  • Prvi znak da jedna žena odista ljubi, to je kad se u njoj javi neodoljiva i bolna želja da dobije dete od čoveka kojeg voli.

 

  • Retko koja žena hoće da osvoji duhom, još manje dušom, a najmanje dobrotom.

 

  • Retko se koja žena, i posle najveće poruge, odvoji od čoveka dok se prethodno nije pobrinula da ne ostane sama.

 

  • Srbin ima prirodnu tendenciju da sve svoje velike ljude ili poubija ili unizi, i da ih zatim opeva u svom desetercu kao heroje svoje nacije i, najzad, proglasi svetiteljima svoje crkve.

 

  • Svet podnosi starca samo ako je bogat ili duhovit.

 

  • Što uspemo svojom pameću, pokvarimo našom ćudi; a što uspemo našom dobrotom, upropastimo našim porocima; i najzad, što postignemo svojom mudrošću, izgubimo našim temperamentom.

 

  • Treba imati mnogo mudrosti, pa znati ostariti bez ružnoće, bez pakosti i bez tuge – tri kobne stvari koje idu zajedno.

 

  • U braku žena traži sve što joj se dopada i uzme sve što se može oteti.

 

  • U jednom romanu ima više ljubavi nego u jednom velikom gradu.

 

  • U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi, i kaže i ono u šta ni sami ne verujemo.

 

  • U samoći nema mržnje: osamiti se znači očistiti se. Sve u samoći postaje uzvišeno, najviše, najdublje. Ako je čovek filozof, on se predaje samoći da bi znao cenu života, viši smisao o svetu, i da bi prišao božanstvu. Samo malog čoveka samoća napravi bolesnikom, i ona njegovu dušu otruje sumnjama i ispuni strahom. Ima sveta koji se ne sme obrnuti sam u šumi, i koji u strahu od samoće zaluta na otvorenom polju. Za samoću treba biti snažan i duhovitiji nego za najviši svet jednog društva.

 

  • Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može.

 

  • Više nam škode u životu rđavi jezici, nego rđava srca. Nikad jedan rđav čovek nije u stanju da učini ljudima onoliko zla koliko jedan zao jezik; jer ružne reči ostanu i kad se ogovarač zaboravi.

 

  • Za čoveka su božanstva jedna veza između njega i kosmosa, a za ženu su božanstva samo jedna veza između nje i čoveka.

 

  • Zaljubljeni čovek misli da uvek voli prvi put, iako je pre toga sto puta voleo; a događa se čak da veruje kako je odista samo ovaj put istinski voleo.

 

  • Zaljubljeni se danas očajno vole, kao što sutra mogu očajno da se omrznu; a oni se omrznu bez stvarnog povoda, kao što su se zavoleli bez stvarnog razloga.

 

  • Žena često lako daje, ali se lako ne zaljubljuje.

 

  • Žena će oprostiti muškarcu i najteže poroke, ali žena ne prašta drugoj ženi ni njene najveće vrline.

 

  • Žena dobro zna da je slaba samo kad voli.

 

  • Žena izgleda ili kao naša velika sreća ili kao velika beda – zavisi od ogledala u kojem smo je uhvatili.

 

  • Žena je dobar sluga, a loš gospodar.

 

  • Žena može da se zanese za bogatašem ili artistom, za vojnikom ili sportistom, za lepim ili umnim, ali se najzad dadne, često za ceo život, sasvim drukčijem čoveku nego kakvog je zamišljala ili želela.

 

  • Žena nema osećanja odgovornosti kao ni dete; i ona se brani suzama, a ne razuveravanjem. Ali i kad moli za oproštenje, to ne znači da priznaje krivicu, nego izbegava grube scene.

 

  • Žena ne voli ljubav koju uviđa, nego koju nagađa.

 

  • Žena se često brani od poroka srčanije i poštenije nego muškarac, jer zna da je ne kontroliše samo jedno lice, nego celo društvo, i porodica, i sve ostalo što su ljudi podigli protiv žene.

 

  • Žena se ne služi lažju da napadne, nego da se odbrani.

 

  • Žena se pretvara i laže, i kad ljubi, i kad ne ljubi.

 

  • Žena u koju smo zaljubljeni prestaje biti za nas obično ljudsko biće, nego ili postane beli anđeo ili crni sotona.

 

  • Žena uvek mora da ima nekog koga će mučiti, bilo muža bilo ljubavnika.

 

  • Žena vas najviše voli kad ima da ona prašta vama, a ne vi njoj.

 

  • Žene imaju stalnu potrebu da budu voljene, i kad one same ne vole, i zato se često predaju i ljudima koji su im inače fizički nemili.

 

  • Žene ne priznaju prošlost, a još manje žale; one grabe od svakog momenta sve što mogu ugrabiti.

 

  • Žene ne znaju da poštuju, nego da vole. Stoga one ne traže ni da vi njih poštujete, nego da ih volite.

 

  • Žene su stvarno vernije nego što mi verujemo i vernije su kad im se to ne traži, nego kad im se to iziskuje.

 

  • Ženu veliki muškarac zanima samo u početku, jer to laska njenoj sujeti među drugim ženama, a i zbog toga što žena voli sve što blista.