Ivo Andrić – citati

 

  • Čovek, da ne bi stao i klonuo, vara sam sebe, zatrpava nedovršene zadatke novima, koje takođe neće dovršiti, i u novim pothvatima i novim naporima traži nove snage i više hrabrosti. Tako čovek potkrada sam sebe i s vremenom postaje sve veći i beznadniji dužnik prema sebi i svemu oko sebe.

 

  • Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni i još čudnije kako nam često baš to malo nedostaje.

 

  • Ćutanje je teško samo onima koji ne misle.

 

  • Dobrota je u ovom svetu golo siroče.

 

  • Dok god ima mraka, biće i svanuća.

 

  • Gospodstvo je kao veliki vetar, kreće se, kida i osipa.

 

  • Groblja su dokaz života, a ne pustoši.

 

  • Ja još nisam video da je neko koga su dobro istabanali to zaboravio, ali sam sto puta video da ljudi zaboravljaju i najlepše savete i pouke.

 

  • Jer marljivost, ta vrlina koja se tako često javlja onde gde ne treba, ili kad više nije potrebna, oduvek je bila uteha nedarovitih pisaca i nesreća umetnosti.

 

  • Kada nisam očajan, ja ne valjam ništa.

 

  • Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.

 

  • Kad čoveka napusti sunce njegovog zavičaja, ko će mu posvetliti na putu povratka.

 

  • Kad se čovek u svojim mislima izmiri i sprijatelji sa jednom stvari, onda pre ili posle počne za nju da nalazi potvrde i u stvarnosti.

 

  • Kmetovo je da radi, a agino da ga pazi, jer i travka treba i rosu i kosu.

 

  • Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje.

 

  • Ljubavnicima je vreme uvek kratko i nijedna staza nije im dovoljno dugačka.

 

  • Mali ljudi, koje mi zovemo deca, imaju svoje velike bolove i duge patnje, koje posle kao mudri i odrasli ljudi zaboravljaju.

 

  • Mirna vremena i sređene prilike čine prosečne ljude još prosečnijima, a burna vremena i velike promene stvaraju od njih komplikovane prirode.

 

  • Mladost se ne zadržava kod sećanja niti ostaje dugo pri istim mislima.

 

  • Na kraju, na pravom i konačnom kraju, sve je ipak dobro i sve se rešava harmonično.

 

  • Ne spava i nije srećan ni miran svaki onaj ko se danju vedro smeje i slobodno kreće među ljudima.

 

  • Nije najgore što se pati ni što se umire, nego što se stari, jer starenje to je patnja bez leka i nade, to je smrt koja traje.

 

  • Nije najveća budala onaj koji ne ume da čita, nego onaj koji misli da je sve ono što pročita istina.

 

  • Nije strašno što se stari, slabi i umire, nego što za nama dolaze i nadiru novi, mlađi i drukčiji. U stvari u tome i jeste smrt.

 

  • Niko nas ne vuče ka grobu, nego nas s leđa guraju.

 

  • Ništa ne može tako da nas prevari kao naše rođeno osećanje smirenosti i prijatnog zadovoljstva sa tokom stvari.

 

  • Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem, pa ma kako teško ono bilo.

 

  • Priroda je sirova, ljudi nemogućni.

 

  • Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućim i podnošljivim.

 

  • Smisao i dostojanstvo puta postoje samo utoliko ukoliko umemo da ih nađemo sami u sebi.

 

  • Stradanje i greh se upotpunjuju kao kalup i njegov odlivak.

 

  • Svaki rastanak izaziva u nama dvostruku iluziju. Čovek sa kojim se praštamo, i to ovako, manje-više zauvek, čini nam se mnogo vredniji i dostojniji naše pažnje, a mi sami osećamo se mnogo sposobniji za izdašno i nesebično prijateljstvo nego što u stvari jesmo.

 

  • Sve su Drine ovog sveta krive; nikada se one neće moći potpuno ispraviti, ali i nikad ne smemo prestati da ih ispravljamo.

 

  • Svetite se životu – zaboravom.

 

  • Svi pravi životi su lepi i teški.

 

  • Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.

 

  • Šejtan poput krvi kruži kroz ljudsko telo.

 

  • Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.

 

  • Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to skriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.

 

  • Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo događaje podneti zavisi u dobroj meri od nas samih, dakle na to treba trošiti snagu i obraćati pažnju.

 

  • Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.

 

  • Toliko je živa kod slabog čoveka potreba da se vara i tako neograničena mogućnost da bude prevaren.

 

  • U deci se obnavlja i čisti reka čovečanstva.

 

  • Uspeh je ono što čoveku vrat lomi.

 

  • Važno je koliko čovek ima od života i šta u životu načini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva.

 

  • Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemenjujuća snaga i njena najveća draž.

 

  • Vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.

 

  • Zloba i dobrota jednoga naroda su produkt prilika u kojima on živi i razvija se.

 

  • Život je stanje aktivnosti koje stalno teži ka smrti i primiče joj se lagano i postupno; a smrt je rešenje te duge bolesti koja se naziva život.