Ivo Andrić – citati

 

  • Čovek, da ne bi stao i klonuo, vara sam sebe, zatrpava nedovršene zadatke novima, koje takođe neće dovršiti, i u novim pothvatima i novim naporima traži nove snage i više hrabrosti. Tako čovek potkrada sam sebe i s vremenom postaje sve veći i beznadniji dužnik prema sebi i svemu oko sebe.
  • Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni i još čudnije kako nam često baš to malo nedostaje.
  • Ćutanje je teško samo onima koji ne misle.
  • Dobrota je u ovom svetu golo siroče.
  • Dok god ima mraka, biće i svanuća.
  • Gospodstvo je kao veliki vetar, kreće se, kida i osipa.
  • Groblja su dokaz života, a ne pustoši.
  • Ja još nisam video da je neko koga su dobro istabanali to zaboravio, ali sam sto puta video da ljudi zaboravljaju i najlepše savete i pouke.
  • Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.
  • Kad čoveka napusti sunce njegovog zavičaja, ko će mu posvetliti na putu povratka.
  • Kad nisam očajan, ja ne valjam ništa.
  • Kad se čovek u svojim mislima izmiri i sprijatelji sa jednom stvari, onda pre ili posle počne za nju da nalazi potvrde i u stvarnosti.
  • Kmetovo je da radi, a agino da ga pazi, jer i travka treba i rosu i kosu.
  • Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje.
  • Ljubavnicima je vreme uvek kratko i nijedna staza nije im dovoljno dugačka.
  • Mali ljudi, koje mi zovemo deca, imaju svoje velike bolove i duge patnje, koje posle kao mudri i odrasli ljudi zaboravljaju.
  • Mirna vremena i sređene prilike čine prosečne ljude još prosečnijima, a burna vremena i velike promene stvaraju od njih komplikovane prirode.
  • Mladost se ne zadržava kod sećanja niti ostaje dugo pri istim mislima.
  • Na kraju, na pravom i konačnom kraju, sve je ipak dobro i sve se rešava harmonično.
  • Ne spava i nije srećan ni miran svaki onaj ko se danju vedro smeje i slobodno kreće među ljudima.
  • Nije najgore što se pati ni što se umire, nego što se stari, jer starenje to je patnja bez leka i nade, to je smrt koja traje.
  • Nije najveća budala onaj koji ne ume da čita, nego onaj koji misli da je sve ono što pročita istina.
  • Nije strašno što se stari, slabi i umire, nego što za nama dolaze i nadiru novi, mlađi i drukčiji. U stvari u tome i jeste smrt.
  • Niko nas ne vuče ka grobu, nego nas s leđa guraju.
  • Ništa ne može tako da nas prevari kao naše rođeno osećanje smirenosti i prijatnog zadovoljstva sa tokom stvari.
  • Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem, pa ma kako teško ono bilo.
  • Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućim i podnošljivim.
  • Smisao i dostojanstvo puta postoje samo utoliko ukoliko umemo da ih nađemo sami u sebi.
  • Stradanje i greh se upotpunjuju kao kalup i njegov odlivak.
  • Svaki rastanak izaziva u nama dvostruku iluziju. Čovek sa kojim se praštamo, i to ovako, manje-više zauvek, čini nam se mnogo vredniji i dostojniji naše pažnje, a mi sami osećamo se mnogo sposobniji za izdašno i nesebično prijateljstvo nego što u stvari jesmo.
  • Sve su Drine ovog sveta krive; nikada se one neće moći potpuno ispraviti, ali i nikad ne smemo prestati da ih ispravljamo.
  • Svetite se životu – zaboravom.
  • Svi pravi životi su lepi i teški.
  • Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.
  • Šejtan poput krvi kruži kroz ljudsko telo.
  • Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.
  • Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to skriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.
  • Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo događaje podneti zavisi u dobroj meri od nas samih, dakle na to treba trošiti snagu i obraćati pažnju.
  • Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.
  • Toliko je živa kod slabog čoveka potreba da se vara i tako neograničena mogućnost da bude prevaren.
  • U deci se obnavlja i čisti reka čovečanstva.
  • Uspeh je ono što čoveku vrat lomi.
  • Važno je koliko čovek ima od života i šta u životu načini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva.
  • Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemenjujuća snaga i njena najveća draž.
  • Vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.
  • Zloba i dobrota jednoga naroda su produkt prilika u kojima on živi i razvija se.
  • Život je stanje aktivnosti koje stalno teži ka smrti i primiče joj se lagano i postupno; a smrt je rešenje te duge bolesti koja se naziva život.