Kosovski ciklus

 

Kosovski ciklus čine pesme u kojima je opevan jedan značajan istorijski događaj, bitka na Kosovu polju. Ta velika bitka odigrala se 28. juna 1389, na Vidovdan, između srpske i turske vojske. Turski car Murat bio je ubijen, a njegov sin Bajazit preuzeo je komandu i pobedio srpsku vojsku. U boju su učestvovali knez Lazar, Musić Stevan, Vuk Branković, Jug Bogdan, Kosančić Ivan, Toplica Milan, Miloš Obilić, Banović Strahinja i drugi junaci, a u pomoć je došao i bosanski ban Tvrtko sa svojom vojskom. Oružani poraz od jačeg i spremnijeg osvajača ostavio je velike i dugotrajne posledice u istoriji našeg naroda.

Pesme iz tog ciklusa su malobrojne, ali spadaju među umetnički najuspelija ostvarenja naše narodne epske poezije. One su najsloženije i najpotresnije epske pesme i sve govore, posredno ili neposredno, o Kosovskoj bitki, sve se vezuju za iste likove. Narodni pevači su u tim pesmama opevali tragičan poraz srpske vojske u Kosovskoj bitki, kao i događaje neposredno pre i posle bitke. U pesmama koje opevaju događaje uoči same bitke iznosi se predosećanje naše nacionalne nesreće (San carice Milice), kao i strah i crne slutnje (Kosančić Ivan uhodi Turke). Iako sama bitka nije opevana ni u jednoj celovitoj pesmi, već se nalazi u odlomcima pojedinih pesama, izuzetno je dramatično dočarana njena atmosfera, a naročito neviđena hrabrost srpskih junaka. Događaji neposredno posle bitke opevani su u pesmama Kosovka devojka i Smrt majke Jugovića, čime je narodni pevač upotpunio tematsko jedinstvo tog ciklusa.

U pesmama iz kosovskog ciklusa dominiraju dva glavna motiva data u kontrastu: motiv herojske pogibije i motiv izdaje. Po shvatanju narodnog pevača, svi koji su izginuli na Kosovu polju su srpski heroji, dok su oni koji su preživeli boj izdajnici srpskog naroda. Osnovu predanja tog ciklusa čine herojski podvig Miloša Obilića (Miloš je sam odjahao među Turke i ubio cara Murata) i izdaja Vuka Brankovića, vladara Kosova. Narod je za poraz okrivio Vuka Brankovića, a njegova krivica poticala je iz činjenice da je ostao živ (zarobljen je i odveden u ropstvo), dok su svi ostali srpski junaci izginuli u borbi. Narodni pevač je o svakom kosovskom junaku spevao opšteljudske vrednosti, tj. osobine koje su se najviše cenile u narodu. U tim pesmama ovekovečeni su junaci Kosovske bitke i heroizam naših predaka. Pesme iz kosovskog ciklusa vekovima su krepile naš narod da traje i istraje u borbi protiv turskih osvajača i dočeka nacionalnu i socijalnu pravdu. Iako postoje pesme koje upućuju na to da je Vuk Branković bio izdajnik, istorija to nije potvrdila. Uzroci poraza na Kosovu polju nisu bili u izdajstvu već u brojnosti turskih osvajača, kao i u njihovoj boljoj opremljenosti i organizovanosti.

Poznate pesme iz kosovskog ciklusa su Kneževa večera, Kneževa kletva, San carice Milice, Kosančić Ivan uhodi Turke, Kosovka devojka, Kosovski boj, Musić Stevan, Obretenije glave kneza Lazara, Sluga Milutin, Smrt majke Jugovića, Car Lazar i carica Milica, Car Lazar se privoleva carstvu nebeskom i druge.