Uskoci su živeli u slobodnim utvrđenim gradovima koje Turci nisu mogli da osvoje: Klisu iznad Splita, Senju, Ravnim Kotarima kod Zadra. Oni su, po potrebi, upadali (uskakali) na teritorije koje su držali Turci i borili se protiv turskih osvajača. Po načinu ratovanja razlikovali su se od hajduka time što su se borili u velikim grupama i frontalno. Bili su bolje organizovani od hajduka, bolje naoružani i gotovo uniformisani. Nalazeći se blizu mora često su svojim brodićima napadali trgovačke brodove i plenili njihovu robu. Austrijske i mletačke vlasti pomagale su uskoke u borbi protiv Turaka jer su bili poslednja prepreka daljem nadiranju turske vojske ka centralnoj Evropi. Međutim, dešavalo se da neka zemlja u kojoj su uskoci slobodno živeli sklopi primirje sa Turcima, pa su tada uskoci bivali proganjani i zlostavljani. Najpoznatiji uskočki junaci su Ivo Senković, Senjanin Tadija, Senjanin Juriša, Stojan Janković, Ilija Smiljanić, Stojan Novaković.
U pesmama o uskocima, za razliku od nekih drugih pesama iz starijih ciklusa, narodni pevači poštovali su istorijske činjenice. Glavni junaci tih pesama stvarno su postojali pod istim ili sličnim imenom, a njihovi podvizi su gotovo verno prikazani. Bitna odlika tih pesama sastoji se u slikovitosti, živosti i dramatičnosti događaja i doživljaja. Portreti uskoka su često stvarani reljefno. Druga njihova odlika jeste slikanje smene starije generacije mlađom generacijom. Sinovi zamenjuju ostarele očeve, uzimaju njihovo oružje i, mada nevični megdanima, suprotstavljaju se svojom srčanošću lukavim i nadmenim turskim megdandžijama. U pesmama iz tog ciklusa naročito su opevani megdani uskoka. Megdani su dati slikovito i živo, što dovodi do raznih dramatičnih momenata. Tako u pesmi Ivo Senković i aga od Ribnika narodni pevač kaže da proslavljeni junak Đurđe suze roni što zbog starosti ne može da izađe na megdan obesnom Turčinu, agi od Ribnika, koji mu postavlja ponižavajuće uslove. Ali, tu je njegov sin, Ivo Senković, koji odmenjuje ostareloga oca. Ivo je oličenje mladih boraca kojima okolnosti nisu dozvoljavale da u miru stasaju, već su još kao dečaci pasali sablju i kretali u odbranu i slobode naroda i lične časti. Pesme o hajducima i uskocima, koje su naši preci slušali uz gusle, jačale su snage za uvek nove otpore protiv turskih osvajača i stalno raspaljivale žar slobode.
Poznate pesme iz uskočkog ciklusa jesu Ropstvo Janković Stojana, Ivo Senković i aga od Ribnika, Smrt Senjanina Iva, Senjanin Tadija, Janko od Kotora i Mujin Alil, Kuna Hasan-aga i Dragić vojvoda, Junaštvo Komnena Barjaktara, Ženidba od Zadra Todora i druge.