Australijski Veliki koralni greben najveći je koralni greben na svetu i najveća biološka struktura uopšte. Nalazi se u Tihom okeanu i pruža se na preko 2000 kilometara duž australijske obale, paralelno sa severoistočnom obalom Kvinslenda. Zauzima površinu od preko 350 000 kvadratnih kilometara. Greben obuhvata 2900 zasebnih grebena, 300 ostrvaca i 210 ostrva, od kojih se svaki nalazi u različitoj fazi razvoja. Sastoji se od 400 različitih vrsta korala i nastajao je milionima godina od kostura morskih organizama zvanih koralni polipi. Ti korali mogu da rastu samo u plitkoj slanoj vodi temperature iznad 22 °C koja je izložena sunčevoj svetlosti i bogata kiseonikom, tj. u bistroj vodi do 40 metara dubine. Svaki koralni polip može da usisa kalcijum-karbonat iz mora i da ga pretvori u krečnjačku koru koja, umnožena nekoliko milijardi puta, stvara koralni greben. Koralni greben neprestano raste, a čim novi komadić korala probije morsku površinu na njemu se pojavljuje kapa od belog peska, na kojem počinju da rastu biljke.
Na život među koralima prilagodili su se sunđeri, morski puževi, rakovi, kornjače, velike školjke, meduze, ribe beskonačno različitih boja i nijansi. Unutar i izvan grebena žive i morski psi, a u dubljim vodama ima i delfina i kitova. Na koralnim ostrvima živi i mnoštvo morskih ptica: čigre, blune, galebovi, australijski orlovi.
Literatura:
• Bernard Dumpleton i dr., Sva čuda sveta, Novi Sad: Mladinska knjiga, 2005