Polarne oblasti

 

Suvim staništima nazivaju se svi oni ekosistemi kojima je oskudica u vodi jedna od osnovnih karakteristika. Najočigledniji primer te vrste staništa jesu pustinje, kako hladne tako i tople. Međutim, u njih se ubrajaju i neka staništa u kojima vode može biti čak u izobilju, ali u obliku koji biljke ne mogu da iskoriste, zbog čega je krajnji rezultat isti. Tako se u suva staništa ubrajaju i polarne oblasti i tundre.

Polovi, dve krajnje tačke na Zemlji, čine polarne oblasti. Tokom zime noć traje i do 24 sata, a leti toliko traje dan. Temperature su toliko niske da se samo leti otopi jedan mali deo leda. Padavina ima malo (u nekim delovima Antarktika ih uopšte nema), ali su dovoljne za neophodan prinos snega. Važna razlika među polovima je u tome što je Arktik (Severni pol) ledena kalota koja pluta po moru, dok je Antarktik (Južni pol) kontinent Antarktida – prekriven debelim ledenim omotačem. To znači da antarktički led prekriva kopno, za razliku od arktičkog leda koji pluta po moru. Antarktik ima najhladniju klimu na svetu, a najniža ikada zabeležena temperatura, −89,2 °C, izmerena je 21. jula 1983. u ruskoj istraživačkoj stanici Vostok, koja se nalazi na istoku Antarktika.

 

p. oblasti slika1

 

Tipične životinje Arktika su galebovi, čigre, beli medvedi, foke, morževi i kitovi. Tipične životinje Antarktika su pingvini, galebovi, čigre, foke, morski slonovi, morski lavovi i kitovi.

 

p. oblasti slika2