Vremenske prilike zavise od prilika u atmosferi pa se zato kaže da je vreme trenutno stanje atmosfere iznad nekog mesta. Atmosfera je dinamična i njene karakteristike neprestano se menjaju, zbog čega je i vreme promenljivo. Stručno predviđanje vremenskih prilika naziva se vremenska prognoza, koju na osnovu brojnih proračuna i osmatranja sastavljaju stručnjaci koji se zovu meteorolozi.
Stanje atmosfere može se opisati i brojčano izraziti pomoću različitih karakteristika, tj. elemenata vremena. Najznačajniji elementi vremena su:
1. temperatura vazduha,
2. vazdušni pritisak,
3. vetar,
4. vlažnost vazduha,
5. oblačnost,
6. padavine.
Ti elementi su međusobno povezani i promena jednog obično izaziva promene drugih elemenata.
Temperatura vazduha
Ona govori koliko je vazduh zagrejan. Slojevi vazduha uz Zemljinu površinu najtopliji su, a kako se povećava nadmorska visina tako je vazduh sve hladniji. Zahvaljujući zračenju Sunca, zagreva se Zemljina površina, a zatim se od nje zagreva i vazduh. Zato je vazduh koji je bliži površini topliji od onog na većim visinama, koji je hladniji iako je zapravo bliži Suncu. Na svakih 100 m visine temperatura vazduha opada u proseku za 0,6 °C.
Za vremenske prilike i pojave u atmosferi važna je činjenica da je topao vazduh lakši od hladnog. Zato se taj zagrejani vazduh diže na veće visine, dok hladan vazduh, kao teži, pada bliže površini. Potom se ponovo zagreva u blizini Zemljine površine, i opet diže. To je proces koji se neprekidno odvija.
Temperatura vazduha se meri instrumentom koji se naziva termometar, a izražava se u stepenima Celzijusa [°C].
Vazdušni pritisak
Pošto vazduh ima određenu težinu, on Zemljinu površinu u svakom trenutku „pritiska” svojom težinom. Na većim nadmorskim visinama količina vazduha koji vrši taj pritisak je manja, pa je zato na planinama vazdušni pritisak niži.
Vazdušni pritisak se meri instrumentom koji se naziva barometar, a izražava se u milibarima [mb]. Normalan vazdušni pritisak na nivou mora (na 0 m nadmorske visine) iznosi 1013,25 mb.
Vetar
To je horizontalno pomeranje velikih vazdušnih masa. Ta pojava nastaje zbog različitog zagrevanja vazduha i različitih vazdušnih pritisaka na različitim mestima na Zemlji. Vetrovi duvaju iz oblasti gde je vazdušni pritisak viši prema oblastima gde je pritisak niži. Smer vetra određuje se prema strani sveta sa koje vetar duva (npr. severni vetar duva od severa ka jugu).
Brzina vetra se meri instrumentom koji se naziva anemometar, a izražava se u metrima koje vetar pređe u jednoj sekundi [m/s].
Vlažnost vazduha
Ona govori koliko se vodene pare nalazi u vazduhu. Količina vodene pare koju vazduh može da sadrži ograničena je. Kad je vlažnost vazduha manja od 100%, vreme je suvo. Kad je vazduh prezasićen vodenom parom, vlažnost vazduha prelazi 100% i vodena para se kondenzuje, te najčeše pada kiša ili se može pojaviti magla. Vlažnost vazduha je povezana sa temperaturom – što je temperatura vazduha viša, to on može da primi više vlage (vodene pare).
Relativna vlažnost vazduha meri se instrumentom koji se naziva higrometar, a izražava se u procentima [%].
Oblačnost
Na velikim visinama u atmosferi vazduh je hladniji i brže postaje zasićen vodenom parom. Tada se para pretvara u sitne kapljice vode koje se vide kao oblaci. Postoji mnogo vrsta oblaka, zavisno od njihovog oblika i visine na kojoj se javljaju.
Za merenje oblačnosti ne postoji nikakav instrument, već se oblačnost izražava delom vidljivog neba koje pokrivaju oblaci. U svakodnevnom životu, oblačnost se izražava opisno – kaže se „umereno oblačno” ili „potpuno oblačno”. Ako oblaka nema, kaže se da je vedro.
Magla je pojava koja nastaje na gotovo isti način kao i oblaci, ali u najnižem sloju atmosfere, uz samu Zemljinu površinu.
Padavine
Kad vazduh postane prezasićen vodenom parom, voda menja agregatno stanje iz gasovitog u tečno. Ako su kapljice veoma sitne, one će lebdeti u atmosferi i videće se samo u vidu oblaka. Međutim, ako su veće, onda će iz oblaka padati ka Zemljinoj površini – najčešće u vidu kiše, a ponekad i kao sneg ili grad. Da li će padati kiša ili sneg, zavisi od temperature vazduha – pri višim temperaturama pada kiša, a ako je temperatura niža od 0 °C, voda je u čvrstom agregatnom stanju i pada sneg. Način nastanka grada je složeniji – kapi vode se na velikim visinama smrzavaju, sudaraju i spajaju u veća ledena zrna, koja ne stignu da se otope pre nego što padnu na tlo, iako je temperatura vazduha viša od nule.
Količina padavina se meri instrumentom koji se naziva kišomer, a izražava se u milimetrima [mm], pri čemu jedan milimetar padavina predstavlja jedan litar vode po kvadratnom metru površine.
Sve nabrojane padavine jednim imenom nazivaju se visoke padavine, zato što se stvaraju visoko u atmosferi i onda padaju na zemlju. Ako se vodena para kondenzuje (pređe u tečno agregatno stanje) na samoj površini Zemlje, nastaju niske padavine. Najpoznatiji oblik tih padavina je rosa, a tu su i inje, slana i poledica.