Zemlja se u Sunčevom sistemu kreće dvojako. Prvo kretanje je oko sopstvene zamišljene ose – rotacija, a drugo obilaženje oko Sunca – revolucija.
Rotacija je kružno kretanje, tj. obrtanje Zemlje oko svoje ose. Zemlja napravi pun krug oko svoje ose za jedan dan, tačnije, za 23,9344 sata. Obrtanje Zemlje vrši se u smeru zapad–istok, tj. suprotno od smera kretanja kazaljki na satu (slika 1).
Usled rotacije, posmatranjem sa Zemlje uvek stičemo utisak da se druga vasionska tela kreću dok mi mirujemo. Smer kretanja koji opažamo kod vasionskih tela takođe je pogrešan. Posmatrajući sa Zemlje, vidimo da se Sunce kreće od istoka ka zapadu. Takvo kretanje Sunca i ostalih zvezda naziva se prividno kretanje. U odnosu na ostale članove Sunčevog sistema, Sunce se ne kreće. Zemljinu rotaciju ne osećamo zato što se zajedno sa Zemljom kreću svi predmeti na njoj, kao i njen vazdušni omotač.
Posledice rotacije
Zemljina rotacija dovodi do brojnih posledica, koje uslovljavaju raznovrsne pojave:
1. smena obdanice i noći,
2. vremenske zone (razlike u vremenu),
3. plima i oseka,
4. prividno dnevno kretanje Sunca.
Od navedenih pojava, najznačajnije su smena obdanice i noći i vremenske zone.
Smena obdanice i noći
Zemlja je sfernog oblika i zato svetlost koja dopire sa Sunca može obasjati samo onu polovinu Zemlje koja je okrenuta prema njemu. Na osvetljenoj polovini Zemlje traje obdanica, a na suprotnoj, neosvetljenoj strani, tada je noć (slika 2). Jedan ciklus smene obdanice i noći naziva se dan, i traje 24 sata. Kako se Zemlja okreće oko svoje ose njeni osvetljeni delovi postepeno ulaze u tamnu senku. U istom trenutku, na suprotnoj strani Zemlje dolazi do obrnutog redosleda – Sunce počinje da obasjava Zemljine delove iz senke.
Vremenska zone
Svako mesto na Zemlji ima lokalno vreme. Kad Sunce zauzme najvišu tačku na nebeskom svodu u toku dana, kažemo da Sunce prolazi kroz meridijan određenog mesta. U tom trenutku je podne, tj. tačno je 12 sati duž celog meridijana koji prolazi kroz posmatranu tačku. Kad Sunce zauzme najvišu tačku u nekom mestu, istočno od tog mesta podne je već prošlo, a zapadno od tog mesta podne još nije stiglo. Pošto meridijana ima neograničen broj, to znači da različita mesta širom Zemlje imaju različita lokalna vremena. Zbog velikih razlika širom Zemlje, lokalno vreme se ne koristi u svakodnevnom životu. Umesto toga, prostori duž više susednih meridijana (po geografskoj dužini od 15°) imaju zajedničko, dogovoreno vreme. Za Srbiju važi srednjoevropsko vreme.
Zemlja je podeljena na 24 vremenske zone ili pojasa. Svakoj od njih vreme je dodeljeno na osnovu svetskog vremena, određenog prema nultom meridijanu koji prolazi kroz Kraljevsku opservatoriju u Griniču, predgrađu Londona. Po jedan sat dodaje se prilikom prelaska meridijana u pravcu istoka, a po jedan sat oduzima se prilikom prelaska meridijana u pravcu zapada.
Početna zona je oko nultog (griničkog) meridijana. Kad je u njoj podne, u svakoj sledećoj zoni prema istoku je po jedan sat više, a prema zapadu po jedan sat manje. Na slici ispod prikazane su standardne vremenske zone na Zemlji.
