- 25. 12. 1066. U Vestminsterskoj opatiji u Londonu normanski vojvoda Vilijam krunisan je za kralja Engleske, pošto je kod Hejstingsa potukao vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja.
- 29. 12. 1170. Engleski nadbiskup Tomas Beket ubijen je, po nalogu kralja Henrija II, pred oltarom Kenterberijske katedrale.
- 14. 12. 1503. Rođen je francuski astrolog Mišel de Notrdam, poznat kao Nostradamus, autor knjige Proročanstva. Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX i dvorski astrolog Katarine Mediči.
- 6. 12. 1507. Nemački kartograf Martin Valdzemiler objavio je prvu geografsku kartu novog kontinenta, kojem je dao naziv Amerika, prema latinskoj verziji imena italijanskog moreplovca Ameriga Vespučija – Americus.
- 10. 12. 1520. Nemački crkveni reformator Martin Luter javno je u Vitenbergu spalio bulu u kojoj mu je papa Lav X zapretio prokletstvom ako se u roku od 60 dana ne odrekne jeresi.
- 27. 12. 1571. Rođen je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler, koji je sa tri fundamentalna zakona o kretanju planeta dokazao Kopernikovu hipotezu o heliocentričnom sistemu.
- 25. 12. 1642. Rođen je engleski fizičar, matematičar i astronom ser Isak Njutn, univerzitetski profesor u Kembridžu. Otkrio je opšti zakon privlačenja masa (zakon gravitacije), čime je počela nova epoha u mehanici i astronomiji.
- 25. 12. 1741. Švedski fizičar Anders Celzijus objavio je skalu od 100 stepeni za merenje temperature.
- 1. 12. 1761. Rođena je francuska vajarka Mari Tiso, koja se proslavila praveći voštane maske ličnosti pogubljenih u Francuskoj revoluciji. U Londonu je 1802. osnovala čuveni muzej voštanih figura (danas poznat kao Madam Tiso) i postavila stalnu izložbu voštanih figura svojih savremenika.
- 29. 12. 1766. Rođen je škotski hemičar Čarls Mekintoš, pronalazač nepromočive tkanine za kišne ogrtače.
- 6. 12. 1768. Izašlo je prvo izdanje enciklopedije Britanika.
- 16. 12. 1773. Nezadovoljna visokim uvoznim carinama i britanskom kolonijalnom vlašću, grupa američkih kolonista, obučena poput Indijanaca, pobacala je u bostonskoj luci u more sanduke čaja sa jednog britanskog broda. Taj događaj, kasnije nazvan Bostonska čajanka, nagovestio je rat za nezavisnost SAD, započet 1775. godine.
- 23. 12. 1790. Rođen je Žan Fransoa Šampolion, osnivač egiptologije. Dešifrovao je hijeroglife i utvrdio da oni nisu samo simboličko nego i fonetsko pismo.
- 29. 12. 1800. Rođen je američki pronalazač Čarls Gudjir, koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka, što je doprinelo brzom razvoju industrije gume, posebno proizvodnji automobilskih guma.
- 29. 12. 1808. Rođen je američki političar Endrju Džonson. Bio je guverner i senator Tenesija, a zatim potpredsednik (za vreme mandata Abrahama Linkolna) i 17. predsednik SAD (1865–1869).
- 27. 12. 1822. Rođen je francuski hemičar i biolog Luj Paster, osnivač mikrobiologije, pronalazač vakcina protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je postupak konzerviranja hrane sprečavanjem razmnožavanja bakterija, koji je kasnije nazvan „pasterizacija”.
- 28. 12. 1836. Španija je priznala nezavisnost Meksika, koji su španski konkistadori osvojili 1521, razorivši državu Asteka.
- 23. 12. 1861. Turska je prihvatila ujedinjenje Vlaške i Moldavije, dunavskih kneževina pod njenim suverenitetom, u jednu državu pod nazivom Rumunija.
- 19. 12. 1863. Engleski pronalazač Frederik Volton patentirao je podni prekrivač linoleum.
- 18. 12. 1865. Ratifikacijom 13. ustavnog amandmana u SAD je ukinuto ropstvo.
- 24. 12. 1865. U mestu Pulaski u Tenesiju, SAD, šest južnjačkih oficira veterana osnovalo je rasističku organizaciju belaca Kju-kluks-klan.
- 10. 12. 1868. Prvi semafori za regulisanje saobraćaja na svetu počeli su da rade u Londonu, na trgu ispred zgrade britanskog parlamenta.
- 28. 12. 1869. Vilijam Sempl iz Ohaja, SAD, patentirao je žvakaću gumu.
- 1. 12. 1873. U Srbiji je donet prvi zakon o merama, čime su prestale da važe mere poput aršina, lakta, pedlja, a merna jedinica za dužinu postao je metar. Tim zakonom uveden je decimalni metarski sistem mera zasnovan na francuskim arhivskim pramerama metra i kilograma.
- 12. 12. 1873. U Srbiji je Zakonom o kovanju srebrne monete uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca – dukata, forinti, talira i dr.
- 6. 12. 1877. Tomas Edison je u Vest Orindžu u Nju Džerziju demonstrirao prvi zvučni snimak, pesmu Mary had a little lamb.
- 31. 12. 1879. Tomas Edison je prvi put javno demonstrirao električnu sijalicu sa grafitnim nitima, u Menlo parku u Nju Džerziju.
- 9. 12. 1886. Rođen je američki pronalazač Klarens Birdsej, poznat po pronalasku dubokog zamrzavanja kao načina za održavanje namirnica.
- 12. 12. 1896. Italijanski inženjer i fizičar Guljelmo Markoni u Londonu je prvi put javno prikazao bežičnu radio-telegrafiju.
- 26. 12. 1898. Pjer i Marija Kiri otkrili su radioaktivni hemijski element koji su nazvali radijum.
- 10. 12. 1901. Prvi put je dodeljena Nobelova nagrada, koja se dodeljuje se iz oblasti fizike, hemije, medicine, književnosti, za mir i za ekonomiju (Švedska centralna banka je 1968. uspostavila nagradu za ekonomiju, koja se od 1969. dodeljuje zajedno sa ostalim nagradama). Pet nagrada dodeljuje Kraljevska švedska akademija u Stokholmu, a nagradu za mir Nobelov komitet u Oslu. Prvi nobelovac bio je Vilhelm Rendgen.
- 17. 12. 1903. Braća Vilbur i Orvil Rajt izvela su prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Prvi od četiri leta izveo je Orvil, a za 12 sekundi preleteo je 36,6 metara.
- 18. 12. 1903. Američko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala je, uz godišnju rentu, stavljena pod kontrolu SAD.
- 1. 12. 1906. U Parizu je otvoren bioskop Omnia Pathe, prva dvorana na svetu namenski izgrađena za prikazivanje filmova.
- 3. 12. 1910. U Parizu je prvi put prikazana neonska lampa, koju je pronašao francuski fizičar Žorž Klod.
- 14. 12. 1911. Norveški polarni istraživač Rual Amundsen postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog polarnog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912. godine.
- 12. 12. 1915. Mona Liza, slika Leonarda da Vinčija, pronađena je u Firenci dve godine nakon što je ukradena iz pariskog muzeja Luvra.
- 12. 12. 1915. Poleteo je prvi avion napravljen u potpunosti od metala, koji je konstruisao Nemac Hugo Junkers.
- 1. 12. 1918. U Beogradu je proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, sa princem Aleksandrom I Karađorđevićem kao regentom i Beogradom kao prestonicom.
- 30. 12. 1922. Zvanično je osnovan Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR), stvaranjem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije.
- 5. 12. 1933. Američki kongres je ratifikovao 21. amandman Ustava SAD, kojim je ukinuta prohibicija.
- 10. 12. 1936. Britanski kralj Edvard VIII abdicirao je na zahtev premijera Stenlija Boldvina, jer nije želeo da se odrekne ženidbe Amerikankom Volis Simpson.
- 21. 12. 1937. U Holivudu je održana premijera filma Volta Diznija Snežana i sedam patuljaka, prvog celovečernjeg crtanog filma u istoriji kinematografije.
- 31. 12. 1938. U Indijanapolisu, SAD, prvi put je zvanično uveden test na alkohol za vozače.
- 18. 12. 1940. Vođa nacističke Nemačke Adolf Hitler naredio je Generalštabu nemačke armije da pripremi invaziju na Rusiju, prema tajnom planu pod šifrom „Operacija Barbarosa”.
- 7. 12. 1941. Japan je bez objave rata napao američku pomorsku bazu u Perl Harboru na Havajima. Sledećeg dana SAD su objavile rat Japanu, čime je Amerika ušla u Drugi svetski rat.
- 11. 12. 1941. Nemačka i Italija su u Drugom svetskom ratu objavile rat SAD, a američki kongres objavio je istog dana rat tim zemljama.
- 2. 12. 1942. U Čikagu je tim američkih nuklearnih fizičara okupljen oko projekta izrade atomske bombe, predvođen Enrikom Fermijem, prvi put demonstrirao nuklearnu lančanu fisiju.
- 14. 12. 1960. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je deklaraciju o davanju nezavisnosti zemljama pod kolonijalnom upravom i taj datum se obeležava kao Dan dekolonizacije.
- 10. 12. 1961. Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu za književnost.
- 8. 12. 1966. Sporazum o zabrani nuklearnog oružja u svemiru potpisalo je 28 zemalja, uključujući Sovjetski Savez i SAD.
- 31. 12. 1968. Sovjetski supersonični putnički avion tupoljev Tu-144 obavio je prvi let, nekoliko meseci pre francusko-britanske supersonične letelice konkord.
- 18. 12. 1970. U Italiji je stupio na snagu Zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju rimokatoličke crkve.
- 2. 12. 1971. Od šest emirata u Persijskom zalivu (Abu Dabija, Dubaija, Šardže, Adžmana, Uma al Kajvajna i Fudžajre) osnovana je federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata.
- 3. 12. 1971. Počeo je indijsko-pakistanski rat zbog Kašmira, završen četrnaest dana kasnije pobedom Indije i odvajanjem Bangladeša, do tada Istočnog Pakistana, u posebnu državu.
- 26. 12. 1975. Letom na liniji Moskva – Alma Ata, tupoljev Tu-144 postao je prvi supersonični avion na svetu u redovnom saobraćaju.
- 8. 12. 1980. U Njujorku je ubijen Džon Lenon, bivši član Bitlsa. Ubio ga je Mark Dejvid Čepmen, mentalno poremećeni obožavalac.
- 2. 12. 1993. U pucnjavi prilikom pokušaja hapšenja kolumbijska policija ubila je Pabla Eskobara, šefa narko-kartela.
- 17. 12. 1996. Pripadnici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta Tupak Amaru zauzeli su japansku ambasadu u Limi i zapretili da će ubiti svih 490 talaca ako vlasti Perua ne oslobode iz zatvora 300 pripadnika njihovog pokreta.
- 24. 12. 1999. Mali princ, delo Antoana de Sen Egziperija, proglašen je za knjigu veka u Francuskoj.