Dogodilo se – oktobar

 

  • 23. oktobar 42. pre n. e. Posle poraza koji su republikanskoj vojsci nanele snage Marka Antonija i Oktavijana, samoubistvo je izvršio Marko Junije Brut, jedan od vođa zavere u kojoj je ubijen Gaj Julije Cezar.
  • 13. oktobar 54. Otrovan je četvrti rimski car Klaudije. To je učinila njegova četvrta supruga Agripina Mlađa, da bi svog 17-godišnjeg sina Nerona postavila za cara.
  • 2. oktobar 1187. Arapski vojskovođa i egipatski sultan Saladin preoteo je Jerusalim od hrišćana, što je 1189. izazvalo Treći krstaški rat.
  • 12. oktobar 1492. Španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo otkrio je Ameriku, ali je do smrti (20. maj 1506) verovao da je otkrio istočne obale Indije.
  • 5. oktobar 1582. U Španiji, Portugaliji i Papskoj državi u Italiji počela je primena gregorijanskog kalendara (nazvan po papi Grguru XIII, koji je izvršio reformu julijanskog kalendara), tako što je eliminisano deset dana, a 5. oktobar postao je 15. oktobar.
  • 2. oktobar 1608. Holandski optičar Hans Liperšej prikazao je u Hagu prvi teleskop.
  • 28. oktobar 1636. U Kembridžu, u američkoj državi Masečusets, osnovan je koledž Harvard, najstarija visokoobrazovna institucija u SAD.
  • 30. oktobar 1735. Rođen je američki državnik Džon Adams, jedan od najistaknutijih boraca za američku nezavisnost, prvi potpredsednik (1789–1797) i drugi predsednik SAD (1797–1801). Učestvovao je u izradi nacrta Deklaracije o nezavisnosti SAD 1776. godine.
  • 13. oktobar 1792. Predsednik SAD Džordž Vašington položio je kamen temeljac predsedničke rezidencije u Vašingtonu, kasnije nazvane Bela kuća.
  • 16. oktobar 1793. Pogubljena je francuska kraljica Marija Antoaneta, supruga Luja XVI, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Pripisana joj je ironična poruka narodu: „Ako nemate hleba, jedite kolače.” Pod optužbom da je vezama sa bečkim dvorom izdala Republiku, posle montiranog i besmislenog suđenja, pogubljena je na giljotini pred 300 000 Parižana.
  • 17. oktobar 1797. U italijanskom mestu Kampoformio potpisan je mirovni ugovor između Austrije i Francuske kojim je ukinuta Mletačka republika.
  • 22. oktobar 1797. Francuz Andre Žak Garnerin prvi je upotrebio padobran, skočivši iz balona nad Parizom, sa visine od 680 metara.
  • 8. oktobar 1810. Rođen je Džejms Vilijam Maršal, čije je otkriće rudnika zlata u Kaliforniji pokrenulo „zlatnu groznicu” 1849. godine.
  • 22. oktobar 1811. Rođen je mađarski kompozitor, pijanista i dirigent Franc List, muzičar romantizma, pijanistički virtuoz, koji je izgradio modernu klavirsku tehniku i znatno uticao na razvoj evropske muzike XIX veka.
  • 27. oktobar 1811. Rođen je američki glumac, pronalazač i preduzetnik Ajzak Merit Singer, koji je 1851. patentirao prvu šivaću mašinu koja je ušla u masovnu upotrebu. Iste godine osnovao je preduzeće Singer, koje je brzo postalo najveći proizvođač šivaćih mašina na svetu.
  • 7. oktobar 1813. Padom Beograda u turske ruke ugušen je Prvi srpski ustanak.
  • 25. oktobar 1815. Knjaz Miloš Obrenović postigao je sporazum sa Marašli Ali-pašom, vezirom Beogradskog pašaluka, o mešovitoj srpsko-turskoj upravi, čime je završen Drugi srpski ustanak.
  • 25. oktobar 1838. Rođen je francuski kompozitor i pijanista Žorž Bize, autor opere Karmen, remek-dela francuskog muzičkog realizma.
  • 15. oktobar 1844. Rođen je nemački filozof Fridrih Niče, otac nihilizma, filozofije života bez svrhe i značaja. Jedan je od najvećih modernih mislilaca i najoštrijih kritičara zapadne civilizacije, kulture i hrišćanstva.
  • 16. oktobar 1854 Rođen je engleski pisac irskog porekla Fingal O’Flaerti Vilis, poznat kao Oskar Vajld, najizrazitiji zastupnik larpurlartizma u engleskoj književnosti druge polovine XIX veka. Poznatija dela: Slika Dorijana GrejaVažno je zvati se ErnestIdealni mužŽena bez značajaLepeza gospođe VindermerSaloma.
  • 8. oktobar 1856. Velika Britanija je počela Drugi opijumski rat protiv Kine, u kojem joj se pridružila i Francuska.
  • 19. oktobar 1859. Rođen je francuski oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus, koji je u oktobru 1894. pod optužbom za veleizdaju uhapšen u Parizu i lažno optužen da je Nemačkoj prodavao vojne tajne. Bez dokaza je osuđen na doživotnu robiju, ali je kasnije otkriven pravi krivac i 1906. kapetan Drajfus je rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.
  • 26. oktobar 1861. U Frankfurtu je prikazan rad prvog uređaja za prenos govora, koji je njegov konstruktor Johan Filip Rajs nazvao „telefon”. Kao pronalazač prvog upotrebljivog telefona smatra se Amerikanac Aleksander Bel, koji je telefon patentirao 1876. godine.
  • 2. oktobar 1870. Papska država plebiscitom je odlučila da se ujedini sa Italijom, a prestonica Italije premeštena je iz Firence u Rim.
  • 8. oktobar 1871. U Čikagu je izbio veliki požar koji je, prema legendi, počeo u jednoj štali kad je krava ritajući se oborila kerozinsku lampu na gomilu slame i strugotine. U požaru koji je trajao tri dana poginulo je oko 300 ljudi, a oko 90 000 njih ostalo je bez kuće.
  • 21. oktobar 1879. Tomas Edison je izvršio u laboratoriji u Nju Džerziju probu svog najnovijeg izuma – električne sijalice sa grafitnim nitima, koja je svetlela trinaest časova.
  • 13. oktobar 1884. Londonska četvrt Grinič ustanovljena je kao nulti (početni) meridijan od kojeg se računaju geografske dužine i vremenske zone na Zemlji.
  • 28. oktobar 1886. Na ostrvu Bidl u njujorškoj luci predsednik SAD Grover Klivlend otkrio je Statuu slobode, koju je izradio Frederik Ogist Bartoldi.
  • 26. oktobar 1905. Sporazumom u Karlštadu Norveška se odvojila od Švedske i postala nezavisna kraljevina, sa kraljem Hakonom VII.
  • 3. oktobar 1906. Na radio-konferenciji u Berlinu SOS (u Morzeovoj azbuci: tri tačke, tri crte, tri tačke) ustanovljen je kao međunarodni znak za traženje pomoći. Prvi put je upotrebljen u junu 1909, kada je linijski brod Slavonija kompanije Kjunard doživeo brodolom na Azorskim ostrvima.
  • 8. oktobar 1912. Crna Gora je objavila rat Turskoj i istog dana napala turske položaje kod Skadra. Devet dana kasnije, Srbija i Bugarska objavile su rat Turskoj, a 18. oktobra pridružila im se i Grčka, čime je počeo Prvi balkanski rat.
  • 14. oktobar 1912. U Milvokiju je nepoznato lice pucalo u bivšeg predsednika SAD Teodora Ruzvelta. Debeli kaput i svežanj rukopisa u unutrašnjem džepu sprečili su metak da dođe do tela.
  • 31. oktobar 1912. Rođena je američka pevačica i glumica Dejl Evans, koja je sa suprugom Rojem Rodžersom igrala u 27 vestern filmova i napisala njihovu pesmu Tragovi sreće.
  • 10. oktobar 1913. Završena je izgradnja Panamskog kanala, dugog 81,6 km, kojim su u najužem delu Srednje Amerike spojeni Atlantski i Tihi okean, ali su brodovi počeli da ga upotrebljavaju tek od sredine avgusta 1914, kad je prolaskom broda Ankon taj kanal otvoren.
  • 6. oktobar 1914. Rođen je norveški istraživač i antropolog Tor Hejerdal, koji je 1947. za 101 dan preplovio Tihi okean, od Kaljaoa u Peruu do Rarorije u Polineziji, na drvenom splavu Kon-Tiki, izgrađenom prema nacrtima iz doba Inka.
  • 15. oktobar 1917. Margareta Gertruda Zele, poznatija pod umetničkim imenom Mata Hari, kao navodni nemački špijun tokom Prvog svetskog rata streljana je u šumi Vensen, nadomak Pariza.
  • 1. oktobar 1918. Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Edvardom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.
  • 30. oktobar 1918. Kapitulacijom Turske, koja je u Prvi svetski rat ušla 1914. na strani Centralnih sila, prestalo je da postoji Osmansko carstvo.
  • 30. oktobar 1918. Slovačka je proglasila odvajanje od Mađarske i ujedinjenjem sa Češkom formirala Čehoslovačku, prvu državu stvorenu posle raspada Austrougarske u Prvom svetskom ratu.
  • 7. oktobar 1919. Osnovana je holandska avio-kompanija KLM, najstariji postojeći avio-prevoznik na svetu.
  • 13. oktobar 1923. Turski parlament je proglasio Angoru glavnim gradom Turske (do tada je Istanbul bio prestonica).
  • 29. oktobar 1923. Turska je proglašena republikom, a general Mustafa Kemal postao je prvi predsednik Republike Turske. Nadimak „Ataturk” („otac Turaka”) dobio je od turske skupštine 1930. godine.
  • 6. oktobar 1927. U filmu „Pevač džeza” (The jazz singerWarner Brothers), koji je premijerno prikazan u Njujorku, prvi put se čuo glas glumca, što je označilo početak ere zvučnog filma. Neki raniji filmovi imali su sinhronizovane instrumentale i zvučne efekte – snimani su kao nemi filmovi (npr. Don Juan; Warner Brothers), ali nisu imali scene sa govorom, dok je „Pevač džeza” sadržao instrumentale i zvučne efekte, kao i brojne scene sa pevanjem i govorom.
  • 3. oktobar 1929. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenila je naziv u Kraljevina Jugoslavija, a državna teritorija je podeljena na devet oblasti – banovina.
  • 29. oktobar 1929. Krah Njujorške berze, poznat kao „crni utorak”, označio je početak velike krize koja je uzdrmala temelje američke privrede i koja se zatim proširila na ceo svet.
  • 5. oktobar 1938. Predsednik Čehoslovačke Edvard Beneš podneo je ostavku i otišao u izbeglištvo, nakon što je pod pritiskom Velike Britanije i Francuske prihvatio Minhenski sporazum, kojim je Sudetska oblast ustupljena Hitlerovoj Nemačkoj.
  • 30. oktobar 1938. Milione Amerikanaca uhvatila je panika dok su na radio-stanici CBS slušali radio-dramu koju je po romanu Herberta Džordža Velsa Rat svetova snimio Orson Vels, jer su mislili da se radi o stvarnom napadu Marsovaca na Zemlju.
  • 21. oktobar 1941. Nemci su u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu streljali nekoliko hiljada civila, među kojima i učenike kragujevačke gimnazije.
  • 13. oktobar 1943. Italija je promenila stranu u Drugom svetskom ratu. Pod pritiskom Saveznika, kralj Vitorio Emanuele III i njegov predsednik vlade, maršal Pjetro Badoljo, objavili su rat nacističkoj Nemačkoj.
  • 20. oktobar 1944. Jedinice NOVJ, pod komandom generala Peka Dapčevića, i Crvene armije, pod komandom generala Vladimira Ždanova, oslobodile su Beograd u Drugom svetskom ratu.
  • 21. oktobar 1945. Na izborima u Francuskoj prvi put su glasale žene.
  • 14. oktobar 1947. Tokom probnog leta američkog vojnog aviona na mlazni pogon Bel XS-1, kapetan Čarls E. Jeger (poznat kao Čak Jeger) postao je prvi čovek koji je probio zvučni zid. Leteo je brže od zvuka – 1,06 maha, tj. dostigao je brzinu od 1126 km/h, na visini od 13 716 metara.
  • 7. oktobar 1949. Na području sovjetske okupacione zone proglašena je Nemačka Demokratska Republika, sa predsednikom Vilhelmom Pikom i premijerom Otom Grotevolom.
  • 4. oktobar 1957. Sovjetski Savez je lansirao u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit, „Sputnjik I”, težak 83 kg, koji je leteo po eliptičnoj putanji do 900 km visine.
  • 23. oktobar 1958. Ruski pisac Boris Pasternak dobio je Nobelovu nagradu za književnost za roman Doktor Živago, koji je postao bestseler na Zapadu, dok u Sovjetskom Savezu tada još nije ni bio objavljen.
  • 10. oktobar 1964. U Tokiju su otvorene Osamnaeste olimpijske igre, prve u Aziji.
  • 19. oktobar 1964. U udesu sovjetskog aviona tipa iljušin-18, koji se srušio na Avalu, niko nije preživeo, uključujući šestočlanu delegaciju sovjetske armije sa maršalom Sergejem Birjuzovom na čelu, koja je trebalo da učestvuje na proslavi 20-godišnjice oslobođenja Beograda.
  • 22. oktobar 1964. Francuski književnik Žan Pol Sartr odbio je Nobelovu nagradu za književnost.
  • 9. oktobar 1967. U Boliviji je ubijen argentinski revolucionar Ernesto Če Gevara, koji je bio simbol revolucionarnih težnji u Latinskoj Americi, ali i širom sveta.
  • 25. oktobar 1971. Generalna skupština Ujedinjenih nacija odlučila je da primi Kinu u svetsku organizaciju i da isključi Tajvan.
  • 10. oktobar 1973. Potpredsednik SAD Spiro Egnju morao je da podnese ostavku zbog optužbi za izbegavanje plaćanja poreza.
  • 4. oktobar 1977. Ujedinjene nacije su proklamovale Opštu deklaraciju o zaštiti životinja, a 4. oktobar proglašen je Svetskim danom zaštite životinja.