Dogodilo se – novembar

• 16. 11. 1095. Na crkvenom saboru u Klermonu, Francuska, papa Urban II pozvao je crkvene velikodostojnike i svetovne vladare na verski rat protiv turskog plemena Seldžuka, koje je zauzelo Svetu zemlju u Palestini. Time je počela epoha krstaških ratova.
• 22. 11. 1497. Tražeći morski put u Indiju, Portugalac Vasko da Gama postao je prvi moreplovac koji je oplovio Rt dobre nade, na krajnjem jugu Afrike.
• 16. 11. 1532. Španski osvajač Fransisko Pizaro zauzeo je sa samo 200 vojnika grad Kahamarku u Peruu i pogubio cara Inka Atahualpu, iako je za njega bila isplaćena velika otkupnina.
• 24. 11. 1642. Holandski moreplovac Abel Janson Tasman otkrio je ostrvo južno od Australije i nazvao ga Van Dimenova zemlja, koje je kasnije njemu u čast nazvano Tasmanija.
• 8. 11. 1656. Rođen je engleski astronom i geofizičar Edmond Halej. Bio je direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom. Napravio je prvu meteorološku kartu i izradio prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba. Halej je 1705. dokazao da su komete viđene 1531, 1607. i 1682. godine zapravo ista kometa koja se periodično pojavljuje. Njemu u čast to svemirsko telo nazvano je Halejeva kometa.
• 15. 11. 1738. Rođen je engleski astronom nemačkog porekla Vilhelm Heršel. Otkrio je 1781. planetu Uran, što mu je obezbedilo članstvo, a potom i položaj predsednika u Londonskom kraljevskom društvu.
• 10. 11. 1759. Rođen je Fridrih Šiler, nemački književnik, filozof, istoričar i teoretičar umetnosti. Veliku slavu stekao je dramama Razbojnici, Don Karlos i Vilhelm Tel, koje su i danas na repertoarima svetskih pozorišta.
• 2. 11. 1785. Londonski proizvođač kočija Lionel Lukin patentirao je čamac za spasavanje.
• 18. 11. 1786. Rođen je nemački kompozitor i pijanista Karl Marija fon Veber, tvorac nemačke romantične opere.
• 8. 11. 1793. Prvi put je za javnost otvoren Luvr, dvorac francuskih kraljeva od 1204, koji je odlukom revolucionarne vlade 1791. pretvoren u muzej.
• 17. 11. 1800. Kongres SAD sastao se prvi put u novoj prestonici Vašingtonu, a predsednik Džon Adams postao je prvi stanar zvanične rezidencije predsednika SAD, kasnije nazvane Bela kuća.
• 4. 11. 1814. Proglašen je norveški ustav kojim je ta zemlja postala nezavisna Kraljevina Norveška, vezana za Švedsku personalnom unijom.
• 6. 11. 1814. Rođen je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu saksofon.
• 9. 11. 1818. Rođen je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac čija su dela prodrla na Zapad.
• 14. 11. 1840. Rođen je francuski slikar Klod Mone, jedan od osnivača impresionizma. Po njegovoj slici Impresija, izlazak sunca (1872) naziv je dobio ceo slikarski pravac, čiji je on najdosledniji i najuticajniji predstavnik.
• 27. 11. 1846. Rođen je srpski pisac Jovan Grčić Milenko, sledbenik Branka Radičevića, romantičarski pesnik poznat kao „fruškogorski slavuj”. Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni u koju je bio zaljubljen. Umro je u dvadeset devetoj godini od tuberkuloze.
• 17. 11. 1855. Škotski lekar, misionar i istraživač Afrike Dejvid Livingston otkrio je vodopade na reci Zambezi, nazvane po engleskoj kraljici – Viktorijini vodopadi.
• 6. 11. 1861. Rođen je kanadski trener Džejms Nejsmit, koji je 1891. izmislio košarku, kao dopunski sport za igrače američkog fudbala. Košarka je u Evropu stigla preko američkih vojnika.
• 14. 11. 1863. Rođen je belgijski hemičar Leo Bakeland, koji je postupkom kondenzacije formaldehida i fenola pronašao čvrstu plastičnu masu – bakelit.
• 30. 11. 1872. U Glazgovu je odigrana prva fudbalska utakmica dveju reprezentacija, Engleske i Škotske. Meč je završen bez golova.
• 20. 11. 1873. Dva grada na desnoj i levoj obali Dunava, Budim i Pešta, spojeni su u jedan i formirana je mađarska prestonica Budimpešta.
• 27. 11. 1879. Francuska skupština premeštena je iz Versaja u Pariz.
• 4. 11. 1890. U Londonu je otvorena prva linija podzemne električne železnice na svetu.
• 3. 11. 1903. Kolumbijska provincija Panama se, posle pobune koju su inscenirale SAD, odvojila od Kolumbije i proglasila nezavisnost. Kad je odlučeno da se konačno završi Panamski kanal, Amerika je režirala pobunu kako bi jeftinije došla do njegove zone.
• 28. 11. 1905. Irski nacionalista Artur Grifit osnovao je u Dablinu partiju Šin Fejn, čiji je glavni zadatak bila borba za osamostaljenje Irske od Velike Britanije.
• 28. 11. 1907. Rođen je italijanski književnik i novinar Alberto Moravija, jedan od najpoznatijih pisaca savremene italijanske književnosti. Pisao je romane, pozorišne komade, priče, eseje, putopise, filmsku i pozorišnu kritiku. Slavu je stekao delima o moralnoj degeneraciji italijanske buržoazije.
• 7. 11. 1917. Pod vođstvom Vladimira Lenjina, lidera boljševika, u Petrogradu je počela Oktobarska revolucija i srušena privremena ruska vlada Aleksandra Kerenskog.
• 3. 11. 1918. Predstavnici austrougarske vojske potpisali su kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, što je bio poslednji državni akt 700-godišnje Habzburške monarhije.
• 11. 11. 1918. Potpisivanjem kapitulacije Nemačke u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompjenj okončan je Prvi svetski rat, u kojem je učestvovalo 36 država, a život je izgubilo oko 10 000 000 ljudi.
• 4. 11. 1922. U Dolini kraljeva kod Luksora, Egipat, engleski arheolog Hauard Karter otkrio je grob faraona Tutankamona.
• 15. 11. 1923. Inflacija u Nemačkoj dostigla je vrhunac – osam milijardi maraka za jedan američki dolar.
• 1. 11. 1928. U Turskoj je arapsko pismo zamenjeno latinicom, što je bio deo prozapadnih reformi osnivača moderne Turske Kemala Ataturka.
• 18. 11. 1928. Diznijev crtani film „Parobrod Vili” (Steamboat Willie), prvi animirani film u kojem se pojavio Miki Maus, prikazan je u njujorškom bioskopu Koloni teatar. To je ujedno bio i prvi potpuno sinhronizovan zvučni crtani film (dijalog, muzika i zvučni efekti).
• 9. 11. 1938. Nacisti su otpočeli pogrom Jevreja u Kristalnoj noći. Ubijen je neutvrđen broj ljudi i spaljeno stotine sinagoga i više od 7000 jevrejskih prodavnica i kuća. U znak sećanja na taj dan, 9. novembar se obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma.
• 26. 11. 1942. U Bihaću je, tokom Drugog svetskog rata, osnovano Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije – AVNOJ.
• 29. 11. 1945. Zvanično je proglašena Federativna Narodna Republika Jugoslavija, što je označilo kraj monarhističkog uređenja u Jugoslaviji.
• 4. 11. 1946. Osnovan je UNESKO, organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu.
• 1. 11. 1952. SAD su na Maršalskim ostrvima izvršile probu prve hidrogenske bombe.
• 11. 11. 1952. U Los Anđelesu, Džon Mulin i Vejn Džonson prikazali su prvi put svoj izum – video-rikorder.
• 3. 11. 1957. Sovjetski Savez je lansirao prvi veštački satelit sa živim bićem, „Sputnjik II”, u kojem se nalazila keruša Lajka.
• 22. 11. 1963. U Dalasu, Teksas, ubijen je Džon F. Kenedi, 35. predsednik SAD. Za atentat je osumnjičen Li Harvi Osvald, koga je dva dana kasnije u policijskoj stanici ubio Džek Rubi.
• 25. 11. 1970. Japanski pisac Jukio Mišima počinio je javno ritualno samoubistvo (harakiri) u znak protesta protiv „vesternizacije” Japana.
• 18. 11. 1978. Miki Maus je, povodom svoje 50-godišnjice, postao prvi lik iz crtanog filma koji je dobio zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih.
• 9. 11. 1989. Počelo je rušenje Berlinskog zida, koji je 28 godina bio simbol podele Evrope posle Drugog svetskog rata i ideološko-političke i vojne konfrontacije Istoka i Zapada.
• 19. 11. 1990. Posle potpisivanja sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi i o uništavanju dela naoružanja, lideri NATO-a i Varšavskog pakta objavili su da je okončan hladni rat između dva vojna bloka.